[Ројалист]

Безбедносно-информативна агенција је легло криминала и корупције. Агенцијом руководе, поред Ђорђевића и Петар Панић Пана, премијеров кум и пријатељ. Он улази у објекте БИА као Нерон. Он кадрира, поставља, смењује, а да Ђорђевић не сме да писне. Панић је, да подсетимо, био телохранитељ Војислава Шешеља, са којим се разишао пре његовог одласка у Хаг.

Јавност у Србији је први пут чула за Петра Панића, кад је 1992. године, учествовао у пуцњави у једном београдском кафеу, где је један млађи човек смртно рањен. Окружни судија је Панићу одредио 30 дана притвора, али је ослобођен услед ''недостатка доказа''.

Три године касније, 2. септембра 1995, испред ноћног клуба "Архаик" у Београду, ударио је песницом свога пословног партнера, Дарка Ђикановића (њих двојица су били власници "Архаика"), услед чега је Ђикановић ударио главом у бетон. Полицијски подаци говоре да је Панић одвезао Ђикановића у Ургентни центар, где је Ђикановић после 24 сата умро. Панић је тврдио да је Ђикановић пред "Архаик" дошао пијан и после краће свађе потегао пиштољ. Окружни суд је закључио да је Панић поступао у ''нужној одбрани''!

Убрзо, у октобру месецу 1995. године, Панић је опет смештен у судски притвор. Наиме, Горан Батула, човек који је тада био под истрагом због више кривичних дела, сведочио је да су га Панић и неки његови пријатељи наговарали да постави експлозив код Бајлонијеве пијаце, у Жаркову и на Вождовцу. Поново је Панић пуштен услед ''недостатка доказа''.

У Угриновачкој улици у Земуну, 1997. године, Панић наноси повреде опасне по живот суграђанину Бранку Муњизу...

Ипак, најшира јавност је упамтила Петра Панића по томе што је београдском адвокату Николи Баровићу, 16. јула 1997. године, сломио једно ребро и носну кост на три места. Било је то непосредно након телевизијске емисије на БК телевизији, где је Баровић имао телевизијски дуел са Војиславом Шешељом, који се није завршио само на вербалном окршају. Панић се бранио тврдњом да спорног дана уопште није био у Београду, и полиција је то објашњење прихватила. Ипак, 26. марта 2004. године, осуђен је на осам месеци затвора због наношења тешких телесних повреда Баровићу. На издржавање казне послат је тачно десет година после инцидента!

Током издржавање казне у Падинској скели, 7. маја 2008. године, Панића су гвозденим шипкама и другим предметима напали затвореници, и осим тешких телесних повреда, ископали су му и једно око. Напали су га јер су сумњали да је доушник затворске страже.

У лето 1998. године Београдом је дељена једна брошура, на осам страна, у боји, где су биле објављене порно фотографије Петра Панића и девојке за коју се тврдило да је повремена љубавница Славка Ћурувије. На штампање ове брошуре, Панића је наговорио Александар Вучић, како би "ућуткао" Ћурувију.

Коначно, неко је одлучио да и Панићу пресуди, па је тако, 28. јануара 2000. године, око подне, са више метака (два у груди, три у стомак, један у руци и два на нози), у њега пуцао члан такозваног сурчинског клана, Љубомир Јовановић-Стаклени. Непосредно потом, у Угрентни центар су стигли тадашњи потпредседник савезне владе Томислав Николић, потпредседник републичке владе Војислав Шешељ, републички министар информисања Александар Вучић и тадашњи потпредседник владе, Милован Бојић, који је том приликом дао и крв. Операција је трајала пуних пет сати, а хирург који је са својом екипом спасао Панићу живот, био је др Владимир Ђукић.

Службеници БИА сведочили су да их обузме безнађе када у зграду улази, отварајући врата ногама, човек са биографијом коју има господин Панић.