27-09-2016, 04:36 PM
Па ком то историчару неко није "приговарао" за нешто? 
Хејстингс је један од најистакнутијих британских историчара данашњице. Човек специјализован за други светски рат - пише о томе већ 40 година (са преко двадесет наслова - од којих су многи награђивани). И сада он као нешто плагира. А ова књига је проглашена најбољом ( општом) једнотомном на тему обавештајног рада. И то без употребе неких "сензационалних" информација и "епохалних" открића. Човек једноставно успева и има храбрости да прикаже процесе, догађаје и људе онаквим какви заиста јесу, "неоптерећене" разним дотеривањима или прећуткивањима. Никада нико пре њега није рекао отворено и јасно - потпуно поверење у перспективу обавештајних агенција и агената у извештајима, мемоарима, званичним документима значи удаљити се од истине. "Скоро сви они су лагали, и то много".
У прошлости се много писало о разним аспектима обавештајног рада, али се сразмерно мало откривало.
Зато је изузетно важна ова књига јер поставља ствари на право место.
Што се тиче фуснота, није то његов екслузивни "брендмарк". Уобичајена и распрострањена ствар на западу у последњих двадесетак година (Ето и Бенет). Ни мени се не свиђа - преферирам "класично" фуснотирање, али шта да се ради, такви су трендови.
Стим да је он дао врло јасну напомену у вези позивања на изворе, шта је наведено,и зашто је изостављено то што је изостављено.
Е стварно си нашао коме и шта да приговориш
Иначе, по којим то основама прави материјалне грешке у вези Цепелина?
Мени се чини да баш погађа суштину (као што то и углавном чини).
Цитат:Highly regarded for both his prose style and the depth of his research, Hastings has also drawn criticism for his willingness to look beyond patriotic or political clichés to find the hard truths that underlie mankind’s fascination with war.
Хејстингс је један од најистакнутијих британских историчара данашњице. Човек специјализован за други светски рат - пише о томе већ 40 година (са преко двадесет наслова - од којих су многи награђивани). И сада он као нешто плагира. А ова књига је проглашена најбољом ( општом) једнотомном на тему обавештајног рада. И то без употребе неких "сензационалних" информација и "епохалних" открића. Човек једноставно успева и има храбрости да прикаже процесе, догађаје и људе онаквим какви заиста јесу, "неоптерећене" разним дотеривањима или прећуткивањима. Никада нико пре њега није рекао отворено и јасно - потпуно поверење у перспективу обавештајних агенција и агената у извештајима, мемоарима, званичним документима значи удаљити се од истине. "Скоро сви они су лагали, и то много".
У прошлости се много писало о разним аспектима обавештајног рада, али се сразмерно мало откривало.
Зато је изузетно важна ова књига јер поставља ствари на право место.
Што се тиче фуснота, није то његов екслузивни "брендмарк". Уобичајена и распрострањена ствар на западу у последњих двадесетак година (Ето и Бенет). Ни мени се не свиђа - преферирам "класично" фуснотирање, али шта да се ради, такви су трендови.
Стим да је он дао врло јасну напомену у вези позивања на изворе, шта је наведено,и зашто је изостављено то што је изостављено.
Е стварно си нашао коме и шта да приговориш
Иначе, по којим то основама прави материјалне грешке у вези Цепелина?
Мени се чини да баш погађа суштину (као што то и углавном чини).