01-10-2016, 10:02 PM
Морам обојици да дам критику. Да вас не ценим, не би ни улазио у дискусију.
Главни политички бекраунд краља Петра Другог, Драже и његових четника, политичара који су били у грађанским странкама ( чак и код Збора) било је наслеђе Првог светског рата, Цера, Колубаре, Албанске Голготе и Кајмакчалана. Победа у ДСР би код њих само потврдила то гледиште. А персонификација тог наслеђа била је личност краља Александра. Они би аутоматски поновили његове или сличне потезе.
Дакле, нема ту несврстаности, него државотворности. Не кажем да не би ушли у НАТО, али тек, можда, крајем педесетих година. Уосталом, НАТО је основан 49 године, а по вама би они ушли пре Американаца. Да не говоримо о искуствима краља и српских политичара са Енглезима током рата.
Самарџић и Феликс са једне и моја маленкост са друге стране, нисмо сагласни у једној ствари која је кључна што се тиче српског питања у оквиру Југославије након рата. То питање гласи : да ли се Југославија бранила од " најезде дивљих хорди са истока" или од колонизације коју је САД извршила на читаву Европу? Имамо различите одговоре на то питање и на тај начин их и умећемо нашим прецима.
Међутим, сигуран сам у своје мишљење, јер добро познајем тај начин размишљања који потиче још од краја 19 века и у самом карактеру се није мењао. Они су суверенитет државе стављали на прво место, а све друго је било далеко испод. Због тога они би суверенитет бранили и од црвених и од савезника, па били они и омиљени Американци. Тачно је да би већ у следећој генерацији политичара било другачије, али да се не понављамо. Исти разговор смо имали на теми о Де Голу. Мислим да би ситуација око Срба била слична, као и са Французима, ако не и радикалнија.
ПС Рекао сам да је за овакву књигу потребно велико знање. Сетимо се само неколико револуционарних одлука које су титоисти прогласили законима: забрана народу да прави куће од земље, укидање држања коза и увођење трошарине ( скривеног пдв који се наплаћује на било коју робу која је произведена, без обзира да ли је пуштена у промет). ... Да не говоримо о аграрној реформи. Дакле, зар неко мисли да би наши донели било какву од оваквих одлука одмах после рата. А овакве титоистичке умотворине су масакрирале српског сељака и извукле тепих испод српске државности.
Главни политички бекраунд краља Петра Другог, Драже и његових четника, политичара који су били у грађанским странкама ( чак и код Збора) било је наслеђе Првог светског рата, Цера, Колубаре, Албанске Голготе и Кајмакчалана. Победа у ДСР би код њих само потврдила то гледиште. А персонификација тог наслеђа била је личност краља Александра. Они би аутоматски поновили његове или сличне потезе.
Дакле, нема ту несврстаности, него државотворности. Не кажем да не би ушли у НАТО, али тек, можда, крајем педесетих година. Уосталом, НАТО је основан 49 године, а по вама би они ушли пре Американаца. Да не говоримо о искуствима краља и српских политичара са Енглезима током рата.
Самарџић и Феликс са једне и моја маленкост са друге стране, нисмо сагласни у једној ствари која је кључна што се тиче српског питања у оквиру Југославије након рата. То питање гласи : да ли се Југославија бранила од " најезде дивљих хорди са истока" или од колонизације коју је САД извршила на читаву Европу? Имамо различите одговоре на то питање и на тај начин их и умећемо нашим прецима.
Међутим, сигуран сам у своје мишљење, јер добро познајем тај начин размишљања који потиче још од краја 19 века и у самом карактеру се није мењао. Они су суверенитет државе стављали на прво место, а све друго је било далеко испод. Због тога они би суверенитет бранили и од црвених и од савезника, па били они и омиљени Американци. Тачно је да би већ у следећој генерацији политичара било другачије, али да се не понављамо. Исти разговор смо имали на теми о Де Голу. Мислим да би ситуација око Срба била слична, као и са Французима, ако не и радикалнија.
ПС Рекао сам да је за овакву књигу потребно велико знање. Сетимо се само неколико револуционарних одлука које су титоисти прогласили законима: забрана народу да прави куће од земље, укидање држања коза и увођење трошарине ( скривеног пдв који се наплаћује на било коју робу која је произведена, без обзира да ли је пуштена у промет). ... Да не говоримо о аграрној реформи. Дакле, зар неко мисли да би наши донели било какву од оваквих одлука одмах после рата. А овакве титоистичке умотворине су масакрирале српског сељака и извукле тепих испод српске државности.