[Милослав Самарџић]

А зар није после 1. св. рата управо политичка ситуација довела до стварања авио индустрије у Србији?
У сваком случају мислим да треба поћи од оног што је извесно: Авној у једном случају и Светосавска резолуција у другом. Дакле у старту дупло већа територија под српском управом. То је основна разлика у вези овог питања. Друга разлика је број становништва. Драстично већи број становника у другом случају јер нема масовних ликвидација, утамничења и бекства из земље.
Трећа разлика: има / нема демоктратије. У другом случају дакле има, после рата су избори и победник даје премијера. Тако да типови попут Косановића немају шансе.

Хрвати и Словенци су у међуратном периоду кукумавчили надпропорционалне инвестиције и издвајања у развој индустрије, стално суптилно подсећајући на тобожњу српску хегемонију и недемократичност. И имали симпатије запада.

Постоји битна разлика у односу на ситуацију од Првог рата: Срби у другом светском рату нису имали савезника. Амери гурали Шубашића, Енглези Мачека и Тита, Совјети - Тита.. Сви ишли на хрватске опције, свако из својих разлога.
Правила би се Југославија са два народа са подједнаким утицајем (по сваку цену избећи превласт Срба).
Амери су видели нову Југославију као "федерацију која наставља пут децентрализације инициране српско-хрватским споразумом из 1939".

Њима Шубашић, Мачек и Тито, нама Косановић и Симовић. Равноправно

А јел се слажеш у вези ове три основне ставке које сам написао?
Ја се слажем да би постојала тенденција форсирања Хрвата, али ипак тој тенденцији би сметао геноцид у НДХ, који би практично одмах изашао на видело (као и холокауст). Друго, граница између Срба и Хрвата је била утврђена, то је велики корак у односу на 1918. годину, када је све изгледало мутно по том питању. Не заборави да су ту границу признавали и Британци.