[Милослав Самарџић]

Не умећем своје мишљење о НАТО. Једноставно, тај савез 1945, па још 4 године, није постојао. Морали би сами да се сналазимо. А ми смо некад и волели да се сами сналазимо, а не да будемо " мали народ". То је карактеристично за ове знамените, савремене српске интелектуалце, који знају више о животним навикама Бајдена и Медведева ( о Клинтону и Путину да и не говоримо), него историји сопственог народа.
Јесте Стојадиновић основао нову СРС ( НРС је наставила да постоји), али је она званично основана тек 1940. године. И била је минорна странка, која нема шансе ни теоретске да би победила на изборима. Што се тиче радикала из Главног одбора, како су се звали ови из НРС, они су се толико искомпромитовали сарадњом са Недићем, да ни они не би добили изборе. Изборе у српском корпусу добили би они који су били блиски четницима за време рата. То нема ни милиметар сумње, јер је то историјска константа и не видим зашто би у овом случају било другачије.
Нисам ни написао да би се власт оформила без избора. Не знам одакле ти то. Сазвали би изборе за Уставотворну скупштину и та скупштина би донела нов Устав. Тај Устав био би базиран на одлукама из села Ба.
Што се тиче Хрвата, сагласан сам, само питање је да ли би то решило проблем. По мом мишљењу, то је јак елемент за мешање великих сила, коју шансу не би пропустили. Дакле, у следећој фази то би водило или ка сецесији Хрвата или ка уласку целе КЈ у НАТО. Али, тек крајем 50- их или почетком 60-их година.
О Старој Србији као главној геостратешкој линији српског народа, написао сам у светлу економије и дипломатије. Наравно, уколико не би комунисти победили у Грчкој. А не би. У том правцу би ишле инвестиције, и цивилне и војне.
Александар је, пре свега, био русофил. Али није био ћорав, иако је био кратковид. Видео је он добро шта раде Енглези и да Французе пуштају низ воду. Знао је да политика кордона немачкој експанзији, а која је формирана у Версају оснивањем Југославије, Чехословачке, Пољске.. је завршена, иако то [/php]нико није рекао. Знао је мане Мале Антанте и кренуо је да се прилагођава ситуацији. То, наравно, не значи да би он потписао приступање Тројном пакту, а мислим да Хитлер то не би ни тражио. А , поготово, да би био неки нациста или слично. Мислим, мада је то спекулација, да би узео турски модел. Управо то није одговарало Енглезима, што ће даљи догађаји потврдити.
А то да Дража не би био политички фактор после рата, не знам како да ти одговорим. Не могу да верујем да си толико наиван да у тако нешто поверујеш.Па, војска која је изашла из рата као победница била би, поготово код Срба и њихове традиције, сама по себи политички фактор. Не кажем да би он вољно ушао у то, али догађаји би га присилили. Рецимо, браћа Кнежевићи би инсистирали на томе, распоред официра произашлих из рата у односу на оне у егзилу или заробљеништву или оне што су ленствовали код Недића, а сви каријеристи. Треће војска је од свог оснивања, за време краља Милана па до Драже била политички фактор. Била би и тада " део демократије". И четврто, мислим да би био принуђен и да оснује странку, јер политичари нису имали више његову " историјску тежину". Слично као са Де Голом.

НРС је била минорна зато што је Стојадиновић био спутан, а ускоро и протеран. Али Стојадиновић је било лидер и када би се вратио мислим да би све одувао. Друго, не заборави да су уз Дражу биле све странке. Свакако мислиш на ове које су доминирале и оне би имале више гласача због тога. Али и кад би имале дупло више, то је опет мало, јер су имале исувише мало раније.
Јел имаш нечим да поткрепиш то за Александра?
Што се тиче Драже, он сам је изјављивао да га политика не занима, не знам зашто му не бисмо веровали. Мислим да би он био као Мишић или Бојовић после Првог светског рата. Само, био је млађи од њих, па би био и даље начелник штаба ВК, до пензије.
Нигде не помињеш Америку. Америка је после рата важнија од Британије. Не верујем ни да је пре рата улога Британије била тако велика као што тврдиш.