[Chicot]

Кад се све сабере, новембра се у Југославији налази 16 немачких дивизија, у Грчкој 8 и у Албанији 2. Укупно 26.

Tи можеш да сабираш штагод, 1 новембра је било ефективе еквивалента 20 дивизија. Често и у тим месечним прегледима стоји напомена у смислу - делови дивизије те и те, административне и граничарске јединице су урачунате у горње збирове. Нису узимане у разматрање јединице у пролазу (углавном су у ставци - нелоциране). Имам неки проблем, не могу да поставим документа, не знам да ли је до тих програма или нешто до мог софтвера.

У Грчкој је новембра 1943. било присутно од немачких дивизија:

22. пешадијска дивизија
тврђавска дивизија на Криту
4. СС полицијска дивизија
дивизија Бранденбург
11. Луфтвафе пољска дивизија
117. ловачка
104. ловачка
јуришна дивизија Родос

Укупно 8 дивизија.
Толико их је било до августа, кад је због повлачења Бугара доведена још једна.

Имам довољно материјала на основу кога може да се испрати ситуација на дневном нивоу. На основу ранијих делимичних прегледа тог материјала сам и створио одређену слику - а то је да је већа снага била у Грчкој и на острвима него у Југославији током пролећа и раног лета 1944.

Не знам како су Американци кориштењем Ултре могли да добију један број, а Черчил други.
Набројао сам поименце дивизије које су биле присутне, и видимо да је њихов број био већи него што си навео.

Лако
И британски JIC има готово идентичне податке као и амерички, разлика је у интерпретацији и намени.
Вор Департмент анализира податке за одређивање стратегије и озбиљне планове, а Черчил за политичке говоре. Он и иначе није био способан да схвати шта ти подаци значе у војном оперативном смислу, али их је зато успешно користио као "бич за критику и форсирање (уцену) сопствених команданата" (Дејвид Стафорд).
Интересантно је да су се многи високи обавештајни официри, упућени у Ултру, стално жалили на Черчилову злоупотребу и изопачено тумачење тих података.

Пошто ниси разумео написано, да поновимо:
Са Балкана су повучене 1. оклопна и 11. СС панцер-гренадир дивизија. Те јединице јесу првокласне, али нису подесне за борбу против гериле. Оне су добре за одбрану од савезничког десанта, за који очигледно нису сматрали да ће се десити од краја 1943.
Такође видимо да су повучене и 2 резервне дивизије, које су слабијег квалитета. Тиме на Балкану више нема дивизија које су на обуци или одмору. Те 4 дивизије су доведене уочи капитулације Италије.

На Балкану су остале првокласне јединице које су се и пре тога бориле против гериле - 1. брдска, 7. СС, више ловачких дивизија. Можемо да видимо да те дивизије нису лошег квалитета јер су по потреби слате директно на фронт против савезника (углавном Совјета).

Од јединица које су биле ангажоване, видимо да су почетком 1944. повучене 114. ловачкa у Италију и 367. пд на Источни фронт, а доведена је СС Ханџар дивизија.

Реално гледано, немачко присуство активних јединица у Југославији је смањено само за 1 дивизију почетком 1944, док су касније придошле јединице које су се повлачиле из Грчке.

Поновићу, антигерилске операције као такве нису спорне, али их треба ставити у контекст. Упореди обим и начин извођења истих до средине 1943, када није било непосредне опасности од искрцавања, и касније, почев од Шварца, када је та могућност - до краја 1944 - иминентна. Основна је ствар коју треба разумети је да су Немци давали на значају герили само у директној корелацији са исркцавањем савезника. Нагло и појачано снабдевање гериле - комуниста бродовима и из ваздуха од јесени 1943 - за немце је био сигуран знак да предстоји савезничко искрцавање. Задатак операција децепције је да то уверење одржи. Немцима је сметао нагли пораст у техници и броју герилаца као потенцијална опасност у моменту искрцавања, а не као актуелна претња сама по себи (кобајаги неки вајни војни успеси партизана).
Друго, буквално од момента Техерана, партизани престају да се труде да макар дају илузију савезницима о неким силним акцијама и саботажама. Током пролећа, њихове активности на подручјима на којима се очекивало искрцавање престају - чак и према најтолерантнијим виђењима савезничких агенција и померају се ка Србији (где је тада било 0 комплетних немачких дивизија). Имам и амерички документ с краја пролећа о томе, рекапитулација партизанских активности од почетка 1944.

Такође је упутно упоредити два различита концепта у решавању проблема са герилом:
- Михаловића су се трудили да онемогуће полицијским акцијама и рацијама (хватањем важних појединаца и продор унутар организације) и тако у зачетку спрече његово развијање и јачање - управо зато што војним акцијама нису имали успеха
- Стратегија са партизанима је била другачија - ограниче их на одређеном простору и гледају своја посла, пусте да нарасту и онда организују операцију чишћења и кроз пар дана десеткују их.