05-10-2016, 07:56 PM
Знао сам да ћемо доћи до овога и зато сам у првом посту на ову тему написао да је за овакву књигу потребно много знања.
Дуго нам је требало, а тај процес још увек траје, да сазнамо размере злочина комуниста, а нарочито након рата када су им руке биле одрешене. Треба то упоредити пропорционално са другим државама у којима је завладао комунизам након 44. године. Са свим , осим са Пољском, и због Варшавског устанка, Војске Крајове и уопште специфичности у односима Руса ( намерно кажем Руса) и Пољака. Дошли би до закључка да су наши комунисти били најкрволочнији. То се објашњавало и правдало разним узроцима. Већина је мислила да убија због правде и слободе, велики број нису ни крили да су злочинци, неки због светског комунизма итд. Али ретки су разумевали о чему се ради.
Светска , па и наша историографија је након тешког и дугог проучавања схватила да рушење Версајског поретка мира није била само у интересу Хитлерове Немачке. Заправо, све битне светске силе са обе зараћене стране су биле за то, осим Француске. Али, главно је питање зашто су за то били Американци, чији је председник Вилсон био један од архитеката Версајског мировног уговора. Мислим да је данас очигледно који је то био разлог. У том смислу народи чија је елита била национално утемељена у сопствену државотворност су сметале таквом развоју геостратешких планова. По мишљењу јаких германских класа које су се у 19 и 20 веку силно обогатили ( нарочито након индустријских револуција, више него колонијализмом) , концепт уређења Европе и света требало је вратити на темеље које је дао Берлински конгрес. Наравно, уз прилагођавање новом добу. Схватили су да је то идеалан период за такав скок, јер Русија никад није била слабија и готово да није постојала. Знамо одавно да су Немци били на корак од освајања европске Русије. Тада још САД нису биле у рату , али не знамо да ли су били близу нуклеарног оружја. Али и да јесу и да нису, тај сценарио би одговарао Американцима, јер би они готово потпуно контролисали даљи развој међународних односа.
У сваком случају, све три поставке међународних односа, нацистичка,комунистичка и америчка, биле су базиране на свету као глобалном селу, што националне интересе свих нација ставља у други план. А нарочито интересе словенских народа, а поготово православаца. Дакле, све у стилу Берлинског конгреса.
Ту долазимо до суштине која је тако очигледна, а то си сам написао. То је мени одавно јасно. Оно што ми још не иде у главу је то колико доказа треба ставити пред људе да прихвате ове чињенице.
Дуго нам је требало, а тај процес још увек траје, да сазнамо размере злочина комуниста, а нарочито након рата када су им руке биле одрешене. Треба то упоредити пропорционално са другим државама у којима је завладао комунизам након 44. године. Са свим , осим са Пољском, и због Варшавског устанка, Војске Крајове и уопште специфичности у односима Руса ( намерно кажем Руса) и Пољака. Дошли би до закључка да су наши комунисти били најкрволочнији. То се објашњавало и правдало разним узроцима. Већина је мислила да убија због правде и слободе, велики број нису ни крили да су злочинци, неки због светског комунизма итд. Али ретки су разумевали о чему се ради.
Светска , па и наша историографија је након тешког и дугог проучавања схватила да рушење Версајског поретка мира није била само у интересу Хитлерове Немачке. Заправо, све битне светске силе са обе зараћене стране су биле за то, осим Француске. Али, главно је питање зашто су за то били Американци, чији је председник Вилсон био један од архитеката Версајског мировног уговора. Мислим да је данас очигледно који је то био разлог. У том смислу народи чија је елита била национално утемељена у сопствену државотворност су сметале таквом развоју геостратешких планова. По мишљењу јаких германских класа које су се у 19 и 20 веку силно обогатили ( нарочито након индустријских револуција, више него колонијализмом) , концепт уређења Европе и света требало је вратити на темеље које је дао Берлински конгрес. Наравно, уз прилагођавање новом добу. Схватили су да је то идеалан период за такав скок, јер Русија никад није била слабија и готово да није постојала. Знамо одавно да су Немци били на корак од освајања европске Русије. Тада још САД нису биле у рату , али не знамо да ли су били близу нуклеарног оружја. Али и да јесу и да нису, тај сценарио би одговарао Американцима, јер би они готово потпуно контролисали даљи развој међународних односа.
У сваком случају, све три поставке међународних односа, нацистичка,комунистичка и америчка, биле су базиране на свету као глобалном селу, што националне интересе свих нација ставља у други план. А нарочито интересе словенских народа, а поготово православаца. Дакле, све у стилу Берлинског конгреса.
Ту долазимо до суштине која је тако очигледна, а то си сам написао. То је мени одавно јасно. Оно што ми још не иде у главу је то колико доказа треба ставити пред људе да прихвате ове чињенице.