[Милослав Самарџић]

Ма не, у ОСС је било више левичара и комуниста него у Каиру (СОЕ). И иначе, комуниста и њихових симпатизера је било неупоредиво више, и то на утицајнијим местима у Америци него у Британији. Кад вам кажем, ОСС је имао неке гадне испаде и још горе него СОЕ Каиро. Што је још важније, доста се прича о Черчилу и Стаљину, али Рузвелт је међу њима најконтроверзнији.
Британски део приче је то што су мењали критеријуме и циљеве како се мењала ситуација (превртљивост). Амерички део приче је подмуклост и перфидија. Доста су они закували, па проблем гурнули на Брите. Рузвелт је тај који је са Стаљином почео о врлим партизанима, како су нај-нај и тутнуо му Феришев извештај. Не кажем да Черчил не би заговарао помоћ партизанима, али би то било суптилније и са мање драматичним последицама (обим помоћи, питање Михаиловића..). Шубашића су на муфте гурнули Амери.
Он је једино са Америма могао релативно слободно да прича о свом плану да гура "србе у тор".

Ти "наши" Британци су неважни у тадашњој високој политици. Или их је било премало да би то било од значаја. Ја сам, ето, уверен да сумњу око Михаиловића није покренуо Черчил и да је он међу последњим шрафовима који је преломио да ли пребацити сву помоћ на Тита или не. Ви кад кажете британска политика мислите на једно хомогено, кохерентно "тело", а у ствари је она све само не то. Зато и јесу многи њихови поступци контрадикторни.

Откуд ти ово за ОСС, први пут чујем?
Мекдауел пише да су Рузвелт и Черчил пресудили, мимо и британске и америчке владе. Да, слажем се да је Рузвелт одиграо пресудну улогу. Јел си гледао онај документарац о његовом пријатељству са Стаљином? Шта мислиш, који му је био мотив - то јест мотив тих његових саветника?