[Брада]

Док Милорад Пуповац по Сабору Хрватске дели новинарима селотеjп да би упозорио jавност како се по том “храму демократиjе” шепури осуђени ратни злочинац Бранимир Главаш, промакло му jе саопштење МУП-а коjи jе ту исту jавност обавестио да су, по Закону за коjи су гласали и српски посланици, па и он сам, из евиденциjе о пребивалишту брисали 260.000 грађана коjи из разних разлога не живе више у Хрватскоj.

И површном познаваоцу прилика jасно jе да jе у тоj маси наjвише Срба коjи су Хрватску “напустили” пре 20 година када jе у августу 1995. њихове куће и имања захватило “олуjно” невреме. И зато се оваj потез званичног Загреба коjи jе одлучило да “одлазак” Срба озакони и тако проблем реши во вjеки вjеков међу Србима тумачи као завршни, административни краj “Олуjе”.

Таквом расплету много jе допринео и “селотеjп” на устима српских посланика и политичких представника коjи сада стидљиво упозораваjу на последице и одашиљу полициjи апеле да се не држи закона као пиjан плота.

Из њихових уста сада се може чути да ће “примена закона о пребивалишту и књижење хрватске државе као власника земљишта представљати проблем за српску заjедницу у Хрватскоj”.

А управо су из Српског народног већа у Загребу до последњег дана говорили да неће бити масовног брисања из пребивалишта, а после саопштења МУП-а о 260.000 брисаних ни од кога више ни гласа. На ретке апеле коjих jе било уочи хрватског полициjског цунамиjа на личне карте избеглих Срба нико се ниjе обазирао.

Подсетимо, нови хрватски Закон о пребивалишту донесен jе jош 2012, али jе његова примена одлагана све до краjа 2014, како би се умирила хрватска диjаспора, али и службеници у полициjским станицама и дипломатским представништвима у иностранству инструисали да га примењуjу флексибилно, тако што ће Србима без милости поништавати личне карте, а Хрватима уважавати чињеницу да су привремено изван земље. Уосталом, премиjер Зоран Милановић умиривао jе хрватску диjаспору да се “не треба плашити да ће остати без хрватског пребивалишта”.

Очито jе добро знао да ће законске одредбе према Хрватима бити примењиване на jедан начин, а на други према Србима. Зато се након обjаве податка о масовном брисању пребивалишта нико од хрватске диjаспоре и ниjе огласио протестом jер ниjе имао разлога за то.

Али, зато су избегли Срби збуњени, уплашени и шокирани. Полициjски службеници присиљавали су чак и оне коjи су у програму обнове и стамбеног збрињавања да изаберу пребивалиште и пониште старе личне карте, чиме губе право на обнову, а тиме и на повратак. Ту ништа ниjе променио ни предлог вођа избегличких организациjа у Србиjи да ће се Срби одрећи права на гласање у Хрватскоj само да задрже пребивалиште. Загреб jе на све то остао слеп и глув. И зато су губитак старе личне карте Срби доживели као дефинитивни раскид веза са завичаjем.

Када емоциjе спласну, на површину ће испливати сасвим практични проблеми. У завичаjу су им остале куће, углавном девастиране и срушене, имања, друге некретнине. Из Загреба их “умируjу” да примена закона неће утицати на њихово хрватско држављанство и власништво, али су прећутали да ће без личне карте бити третирани као туристи у властитим кућама.

Под маском “чишћења пописа бирача”, што jе било кључно оправдање за доношење спорног закона, на делу jе завршно чишћење Срба из Хрватске. Поготово када се ускоро усвоjи и закон о опорезивању имовине коjи ће српске рушевине третирати као викендице, па ће на њих морати плаћати и порез. Исто ће бити и са њивама коjе не обрађуjу. Само они са селотеjпом на устима и очима не виде какве ће траjне последице ти закони оставити на “српско питање” у Хрватскоj.

http://www.snf.hr/srbi-iz-hrvatske-izbri...ki-vjekov/