27-11-2016, 01:23 AM
Прва жртва комунизма у Граховској општини је учитељ Марко Павићевић, који је у Грахову био на служби у локалној школи. Убијен је 3. октобра 1941. године. У сусједној Вучедолској општини прва жртва је Сава Р. Папић.
У селу Вилуси, најугледнија и најимућније породица била је породица трговца и барјактара црногорске војске Тодора Ј. Булајића. Тодор је први изнио барјак на ослобођени Скадар. Имао је пет синова, а један од њих, Божо, завршио је медицински факултет у Прагу у Чешкој. У Чешкој се оженио Ружом рођ. Покорник, а потом се вратио у Југославију и имао је амбуланту у Рогатици, гдје је живио до рата, а када је нацистичка чизма ступила на тло Краљевине Југославије, Божо је са породицом избјегао у Вилусе. Одмах по појави комуниста видјело се да је Божо човјек јасно национално оријентисан. Противио се комунистичким руководиоцима, оштро им се супростављајући и осуђујући њихова убиства тзв. ''пете колоне''. Његову главу граховски комунисти видјели су једино на пању, па је Божо из Вилуса отишао за Београд, а његова супруга остала је у Вилусима. Кад већ нису могли да скину главу др. Божу, комунисти из Вилуса дошли су по Божову жену, такође докторку, извели је испред куће, поломили јој чекићем руке и ноге, везали је као кљусе ужетом а затим вукли по селу, док на крају нису докрајчили своју индиректну стрину. Њене убице имају данас бисту испред основне школе у Вилусима, која носи њихово име ''Светислав и Ђока Булајић''. Др. Божо Булајић био је рођени стриц Милана Булајића, некадашњег предсједника Фонда за истраживање геноцида и директора Музеја жртава геноцида у Београду. Такође др. Божо је био стриц глумцу Душану Булајићу, који глуми четничког потпуковника у филму ''Битка на Неретви''.
Литература коју наводи Путица за извор свога текста је корисна свакако (мада има и недостатака много), али морам навести један примјер трагикомике. Књига ''Граховачка трагедија у злом времену'' је чисти апсурд, јер човјек чији је отац убијен у Грахову 18. новембра 1944., на крају своје књиге даје преглед читуља које су Црногорци послали ''највећем Србину'' Слободану Милошевићу
У селу Вилуси, најугледнија и најимућније породица била је породица трговца и барјактара црногорске војске Тодора Ј. Булајића. Тодор је први изнио барјак на ослобођени Скадар. Имао је пет синова, а један од њих, Божо, завршио је медицински факултет у Прагу у Чешкој. У Чешкој се оженио Ружом рођ. Покорник, а потом се вратио у Југославију и имао је амбуланту у Рогатици, гдје је живио до рата, а када је нацистичка чизма ступила на тло Краљевине Југославије, Божо је са породицом избјегао у Вилусе. Одмах по појави комуниста видјело се да је Божо човјек јасно национално оријентисан. Противио се комунистичким руководиоцима, оштро им се супростављајући и осуђујући њихова убиства тзв. ''пете колоне''. Његову главу граховски комунисти видјели су једино на пању, па је Божо из Вилуса отишао за Београд, а његова супруга остала је у Вилусима. Кад већ нису могли да скину главу др. Божу, комунисти из Вилуса дошли су по Божову жену, такође докторку, извели је испред куће, поломили јој чекићем руке и ноге, везали је као кљусе ужетом а затим вукли по селу, док на крају нису докрајчили своју индиректну стрину. Њене убице имају данас бисту испред основне школе у Вилусима, која носи њихово име ''Светислав и Ђока Булајић''. Др. Божо Булајић био је рођени стриц Милана Булајића, некадашњег предсједника Фонда за истраживање геноцида и директора Музеја жртава геноцида у Београду. Такође др. Божо је био стриц глумцу Душану Булајићу, који глуми четничког потпуковника у филму ''Битка на Неретви''.
Литература коју наводи Путица за извор свога текста је корисна свакако (мада има и недостатака много), али морам навести један примјер трагикомике. Књига ''Граховачка трагедија у злом времену'' је чисти апсурд, јер човјек чији је отац убијен у Грахову 18. новембра 1944., на крају своје књиге даје преглед читуља које су Црногорци послали ''највећем Србину'' Слободану Милошевићу