[sremski vuk]

valjda jugoslovenske dinastije karadjordjevic

Ne vredi sremski vuče objašnjavati..


Ovde imaš papagaje koje Aleksandar da non stop istu priču ponavljaju.

To ti je isto ko ne vladine organizacije tipa žene u crnom i tako te koje non stop ponavljaju ko papagaji Srebrenica, zločin, zločin, srebrenica tako i ovi kralj, pa kralj...

Ja sam ovde dokazao da je ovaj Aleksandar N E L E G I T I M A N

Evo kako:

Ovde sam dokazao da je kralj abdicirao.

Da nikakve priznate yugoslovenske sobe nije bilo na rođenju. Više zvaničnih britanskih dokumenata to dokazuju.

Da je kralj kršten u katoličkoj katedrali i da su kumovi bili katolici.

Niti jedan pravoslavni pop ne krsti u katoličkoj katedrali po pravoslavnim običajima.

Dokazano je da je imao tajno britansko državljanstvo kako bi otvarao firme po britaniji i americi.

Dokazano je i to da je član prozapadnih tajnih društava pre svega masona, i malteških vitezova. (više puta odlikovan).

Blizak je bilderberška grupa i trijaterali.

To se može zaključiti po "humanitarnom radu".

Dokazano je i to da su jako bliksi Dinkićevi ljudi našli uhlebljenje u krunskom savetu.

Dokazano je i to da Karadjordjevići neće da kažu čime se bave, ko ih finansira, koje kompanije imaju, gde plaćaju poreze itd...

Dokazano je i to da mu đeca nemaju srpsko državljanstvu...

i svašta još vezano da on ne moze na tron.

Srbija nema kralja, nažalost...

Каква комуњарска наклапања на форуму сајта који у свом заглављу носи поносито:

По аманету Краља Петра II Карађорђевића „Погледи“ су одликовани Орденом Ратног Крста – споменице 1941-1945.

Предности уставне парламентарне монархије у Србији

Уверени смо да би поновно успостављање уставне парламентарне монархије био савршени начин спајања традиционалних, вековних вредности нашег народа и његове славне прошлости са модерним добом, јер се раскид са традицијом никада није показао добрим по један народ, нарочито не наш. Уставна, парламентарна монархија пружа стабилност, јединство и континуитет. Такође је гарант демократије и људских права! Државе које су очувале своју традицију и уградиле је у модерно доба данас су најразвијеније на свету, а 7 од њих 10 су монархије.

Држава Србија, почев од својих првих трагова у историји, била је Монархија у неком облику – жупанија, деспотовина, кнежевина, краљевина, царевина… Једина два периода кад је Србија губила своје монархијско уређење поклапа се са два периода када је падала у ропство – први пут турско, други пут комунистичко. Слободна Србија увек је била Монархија!

Након Другог светског рата, победници су српском народу укинули монархију на потпуно противправни начин, нелегално и нелегитимно, уз примену силе, и од тада траје републикански експеримент који је Србију довео на ово место на којима се сада налази. Републиканско уређење, које само по себи наравно није зло, у Србији никада није заживело на прави начин, што због лоше гарнитуре на власти до отпора који се у српском народу јављао.

Годинама након тих поратних догађања, Србију свет још увек гледа као земљу која није раскрстила са комунистичким наслеђем, земљу која због лидерских борби и страначких сукоба представља несигурног партнера за сарадњу и инвестиције.

---

Поновно успостављање монархије у Србији направило би сјајну полазну основу да Србија напокон крене напред и сврста се у ред модерних, напредних, демократских европских држава. Конкретни допринос Монархије огледао би се и у спољној и у унутрашњој политици.

У уставној парламентарној монархији однос власти коју има Краљ и коју има влада је најбоље објашњена у реченици „Краљ краљује, а влада влада„. У монархијама се на слободним и фер парламентарним изборима бирају представници народа у скупштини који на основу формиране већине предлажу мандатара владе, кога потврђује Краљ. Главне одлуке које се тичу вођења државе доносе влада и скупштина, а Краљ, као нестраначка и надстраначка личност, је фактор стабилности, јединства, континуитета и помирења и он је ту да помогне политичарима у превазилажењу страначких сукоба и да усмери носиоце власти ка заједничком раду у корист државе и народа. Тај систем је омогућио да данашње монархије буду и најуспешније земље на свету, а међу њима су: Норвешка, Шведска, Велика Британија, Данска, Аустралија, Канада, Јапан…

У односу на свет, поновно успостављање монархије приказало би Србију као земљу која је коначно раскинула све везе са комунистичким наслеђем и као земљу која је решена да направи коначни искорак ка стабилизацији политичко економских односа. Доношење Устава Краљевине Србије, успоставио би прецизне односе између свих полуга власти, гарантовало би права сваком појединцу и свету показало да Србија више није држава која са сваком променом партије на власти мења Устав, законе, уговоре… што би несумњиво привукло инвеститоре да улажу у Србију.

Рођачке везе Краљевског дома Карађорђевића и лично Њ.К.В. Престолонаследника Александра на свим европским дворовима, кao и његове пословне везе и лична пријатељства у развијеном свету такође би биле од непроцењиве користи за развој Србије.

Поновно успостављање Краљевине Србије направило би мост који спаја модерну и историјску Краљевину Србију, савезницу и сарадницу многих европских народа.

---

Препоручујем за читање књигу у издању издавачке куће Погледи, који су власник овог форума:

http://www.pogledi.rs/%d0%ba%d1%80%d0%b2...%bd%d0%b0/

---

Такође, препоручујем за читање. о оснивачима титовске републике, књигу власника овог сајта:

Милослав Самарџић: „Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима“, друго допуњено издање



http://www.pogledi.rs/%d0%bc%d0%b8%d0%bb...%b0%d0%bd/

---

За просветљење комуњарског републиканског олоша, књига власника овог сајта:

АЛБУМ НИКОЛЕ КАЛАБИЋА И ГОРСКЕ КРАЉЕВЕ ГАРДЕ

Приредио: Милослав Самарџић



Две стотине оригиналних фотографија Николе Калабића и његових четника, међу којима и око 70 официра, са основним биографским подацима. Формација Гарде од Групе корпуса до батаљона, уз непознате или мање познате снимке гардиста. Калабићеве предратне фотографије, породичне слике, очева биографија, ратни пут… Меки повез, већи формат (А-4), 96 страна.

Као што је то одувек случај у свим армијама, и у Југословенској војсци, односно четницима ђенерала Драже, током Другог светског рата, једна од најбољих јединица била је Гарда. У складу са герилским начином вођења рата, гардијска јединица Југословенске војске названа је Горска краљева гарда Њ. В. Краља Петра Другог Карађорђевића.

У Гарду је примано најбоље људство и оно је било најбоље наоружано и опремљено. То се видело када је у тешким часовима, ујесен 1944. године, дошло до повлачења, и када се велики број јединица нашао на једном месту. Видело се, такође, да је Гарда најбројнија.

Командант Гарде, капетан Никола Калабић, и јединице које су се увек кретале с њим, имали су најдужи ратни пут, како у односу на остале корпусе, тако и у поређењу са супарничким, партизанским покретом. Током четири ратне године Гарда је водила љуте бојеве против многих непријатеља – Немаца, комуниста, љотићеваца, Бугара и усташа – решавајући их у највећем броју случајева у своју корист.

Пошто се Други светски рат на нашем тлу завршио тако како се завршио, то је подразумевало да и историја Горске краљеве гарде мора бити окренута наглавачке…

Међутим, време је учинило своје, тако да се клевете, како на рачун Калабића, тако и на рачун Гарде, и даље понављају. Штавише, званична историја задржала је курс из доба класичног комунизма. Она пише дословце овако: “Гарда је понајмање била то што је требало да буде – елитна јединица ЈВуО која је носила звучни назив Горска Гарда његовог Величанства Краља Петра Другог“.

Током рата, ђенерал Дража ниједном није дао негативну оцену ни Гарди, ни њеном команданту. Напротив, увек их је похваљивао. Да је било разлога за то, показаће и овај албум.

С друге стране, намера комуниста да се причом о издаји команданта Гарде “четнички покрет у потпуности дискредитује“, никада није постигла жељени успех. Ту намеру надјачао је мит о Калабићу, што се први пут се видело раних осамдесетих година 20. века, приликом емитовања ТВ серије “Последњи чин“. Мада приказани као оличење зла, Калабић и његови људи побрали су симпатије великог дела публике, која је, практично без икаквих објективних информација, једноставно осећала ко су, у ствари, јунаци, а ко издајице.

(Из предговора Милосава Самарџића)

ЦЕНА: 400 динара плус поштарина 180 динара.

Плаћање поштару, приликом преузимања књиге. За РС: 10 КМ, плус поштарина. Препоручујемо пакете са попустима.

ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990, НА АДРЕСУ НИП „Погледи“, Немањина 16, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledikg@gmail.com

http://www.pogledi.rs/album-nikole-kalab...eve-garde/

---

О славним србским претцима, који су живели и гинули са покличем:

С ВЕРОМ У БОГА - ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!!!

Књига у издању Погледа:

ЧЕТНИЧКИ ПОКРЕТ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ



http://www.pogledi.rs/cetnicki-pokret-u-...1903-1918/

---

На унутрашњем плану, васпостављање монархије донело би престанак константних сукоба између лидера политичких партија, што је нешто најпотребније Србији у овом тренутку. Наиме, васпостављањем Краљевине и доласком Краља на место шефа државе, нестале би и лидерске амбиције шефова политичких партија који се углавном боре за освајање функције шефа државе. То би отворило простор да се политичке партије, уместо именима лидера, надмећу квелитетом својих програма и понуђених решења проблема у земљи.

Нашој земљи је потребан Краљ као фактор стабилности, који је неутралан, политички неопредељен и независан од било каквих центара моћи, спреман да преузме тешку одговорност у име свих, бити гарант Уставом загарантованих права сваком појединцу као институција која никоме не „дугује“ за свој положај. То не можемо рећи за институцију председника, јер он за свој положај „дугује“ странкама, коалиционим партнерима и финансијерима из предизборних кампања. То утиче на ефикасност институције председника и на појаву честих политичких нестабилности у земљи, које даље резултирају економском нестабилношћу – ефекти политичке нестабилности су ти да нашу земљу заобилазе озбиљни инвеститори са здравим капиталом, што има директне последице на животни стандард грађана.

Краљ се рађа и од малена се васпитава и спрема да преузме улогу шефа државе, спрема се да преузме огроворност за сваки свој поступак, без могућности да се, по истеку мандата, повуче а да при том никоме не полаже рачун за евентуалне грешке. Краљ нема резервни положај, већ мора својом личношћу и својим радом константно бити у служби свог народа!

Краљ би такође био и гарант да се Уставом загарантована права и односи у Србији никада неће некажњено нарушити. Постојањем Краља на месту шефа државе, никада се више не би могло десити да било који појединац или политичка групација, преузме више власти од онога што јој по Уставу припада. Нажалост, били смо сведоци да се у периоду од 1945. године на овамо то стално понавља, да су све полуге власти у рукама једног човека или политичке групације а то не може донети стабилност и здраве односе у држави.

Успостављањем институције Краља више не би било председничких избора (који су се у Србији догађали и чешће него што мандат предвиђа) чиме би се остварила значајна уштеда у буџетским средствима. Такође, оно што мало грађана зна, је да се у републици поред актуелног председника из буџета издржавају и сви бивши председници са својим породицама. Све ово чини институцију Краља 3 пута јефтинијом од институције председника по грађане Србије! Са друге стране, постојање Краља не би донело додатне трошкове, јер су издвајања за председника и његов кабинет, ако не већа, а оно сигурно иста каква би била и за Краља.

Уз све наведено, јасно је због чега ми сматрам да је поновно успостављање монархије у Србији једино решење да Србија добије здрав полазни основ, здраве темеље на којима би се изградила модерна, економски стабилна и просперитетна држава!

Opredeljenje za republiku ili monarhiju u današnje vreme, uostalom kao i opredeljenje za druge oblike uređenja (federalizam, unitarizam, predsednički sistem, parlamentarni sistem i dr., autonomiju itd.), može da bude uslovljeno i motivisano kako načelnim, teorijskim razlozima, tako i razlozima interesa i praktičnih potreba, odnosno i jednih i drugih istovremeno. Čini se da načelni (teorijski) razlozi danas imaju, unekoliko, manju važnost, s obzirom da i republika (u svojoj demokratskoj formi) i ustavna parlamentarna monarhija pogoduju demokratskom političkom sistemu i svemu onome što demokratija kao politički sistem znači (prava i slobode, višepartijski sistem, slobodni izbori itd.). Prema tome, opredeljenje za ustavnu parlamentarnu monarhiju nikako ne znači diskvalifikaciju (ili degradaciju) republike (u njenoj demokratskoj formi), ali ni obrnuto. S obzirom da se u ovom napisu govori o ustavnoj parlamentarnoj monarhiji, valja ukazati na izvesne vrednosti ovog oblika vladavine koje privlače posebnu pažnju. Prvo, za razliku od drugih oblika monarhije, ustavnu parlamentarnu monarhiju karakteriše pravna (ustavna) ograničenost vlasti monarha utvrđena u samom ustavu (ili u drugim pravnim aktima, putem tradicije i sl., kao što je to slučaj u Engleskoj). Ta pravna ograničenost je našla svoj izraz u sledećoj formuli: "Kralj ne deluje prema svojoj volji, već saglasno pravnom gravilu." U tome i leže garantije protiv mogućnih zloupotreba moći monarha, što nesumnjivo doprinosi stabilnosti sistema i njegovom kontinuiranom funkcionisanju. Drugo, ustavna parlamentarna monarhija nije i ne može da bude režim lične vlasti. Konstrukcija ustavne parlamentarne monarhije nije osnov za personalizaciju vlasti. U njoj, prema jednoj staroj sintagmi, "Kralj vlada, ali ne upravlja" (Tier, 1829), što znači da najveći broj svojih ustavnih ovlašćenja vlasti (tzv. prerogative krune) monarh vrši preko vlade, uz premapotpis predsednika vlade i ministara, koji su, međutim, odgovorni i parlamentu. Treće, po prirodi stvari, monarh je u ustavnoj parlamentarnoj monarhiji nadstranačka ličnost koja se ne priklanja nijednoj političkoj stranci. On je u odnosu na stranke neutralan, kao što je i izvan stranačkih interesa. To mu omogućava da u čitavom mehanizmu vlasti, iako je u određepom smislu deo, odnosno šef bicefalne egzekutive, ima ulogu arbitra, s obzirom na angažovanost političkih stranaka u vladi i parlamentu. Četvrto, u ustavnoj parlamentarnoj monarhiji monarh je garant ustavom uspostavljenih odnosa zakonodavne i izvršne vlasti, smene nolitičkih stranaka na vlasti i brana eventualnim negativnim efektima ove smene u izbornim ciklusima, naročito u uslovima nedovoljno razvijene političke kulture i odsustva demokratske tradidžije. U stvari, kao simbol države i nacije, monarh je "čuvar ustava" (Keith), a time i kontinuiranog ostvarivanja ustavnog poretka i ustavom uspostavljenog demokratskog političkog sistema. Iako su navedene vrednosti ustavne parlamentarne monarhije očigledne, ipak je neumeren zaključak koji je izveo jedan pisac: "...Posmatrana a priori i apstraktno, ustavna monarhija, daleko da bude prelazno stanje ka jednom savršenijem režimu, nasuprot je jedna veštija politička kombinacija, ingenioznija nego sama republika" (O. Orban). Međutim, navedene vrednosti, uz postojanje odgovarajućih konkretnih okolnosti, potreba i interesa, i te kako mogu biti valjan razlog za opredeljenje za ustavnu parlamentarnu monarhiju. Primer Srbije danas to na očigledan i uverljiv način pokazuje.

uporno iznosite fraze !! ni na jeno pitanje mi niste odgovorili !