01-12-2016, 02:48 AM
Чеках да неко постави тему, али вама важнији војвода, изгледа.
Даклем,
Скупштина Србије изгласала је закон о кажњавању негирања геноцида. Тај закон прописује да свако ко негира постојање геноцида у случајевима када су га у некој пресуди тако дефинисали домаћи или међународни суд , има д иде у апсану пет дугијех лета.
Да подсетим да је та иста скупштина недавно, у незнатно измењеном саставу, одбила предлог закона о казненим мерама за оне који негирају геноцид у НДХ.
Да би било јасније, западне силе које су нам преко чауша увалиле овај закон, ту врсту закона не познају, јер се он у основи сукобљава са основном потком либерализма, а то је право на различито мишљење.
Међутим, пошто су политике великих сила и " политике дугог трајања", подсетићу на једну подударност.
Наиме, после првог таласа " револуционарне правде" и фазе " Србија мора да схвати да је окупирана", дошло је време, педесетих година да се титоисти интелектуално етаблирају у српском национу. То је подразумевало низ мера, али да се усресредимо на тему. Оснива се на студију историје посебна катедра која доби име Историја НОР-а. ( дакле, не НОБ, како данас то искључиво зову титоисти или далеко било Другог светског рата). Једини професор био је несвршени докторант Владимир Дедијер, што је само по себи био тежак инцидент, јер пре, а додуше ни после њега то се није догодило. Срећа у несрећи је у томе што је Дедијер убрзо подржао Ђиласа у његовим критикама југословенског социјализма, па је отишао са факултета. Предмет је остао, и временом прерастао у Историју Југославије. Али, поента је као и у закону о негирању геноцида.
Забрањено је било деценијама да српски историчари истражују и донесу праве закључке о ДСР у КЈ. Овим новим триком, биће везане руке генерацијама српских историчара да нађу прави одговор на тему ратова који су довели до распада СФРЈ.
Елем, као што сам и говорио пре неколико година.Уместо формалних издајника код нас на власт морају доћи људи који ће до те мере слушати центре моћи у Лондону и Вашингтону, да ће донети и овакве , стратешки катастрофалне одлуке за нашу будућност. Озбиљно се требамо забринути. Комунисте смо некако преживели, ако су уопште отишли, али наше интелектуалне и здраве , народне снаге су преслабе да издрже још један такав удар.
Даклем,
Скупштина Србије изгласала је закон о кажњавању негирања геноцида. Тај закон прописује да свако ко негира постојање геноцида у случајевима када су га у некој пресуди тако дефинисали домаћи или међународни суд , има д иде у апсану пет дугијех лета.
Да подсетим да је та иста скупштина недавно, у незнатно измењеном саставу, одбила предлог закона о казненим мерама за оне који негирају геноцид у НДХ.
Да би било јасније, западне силе које су нам преко чауша увалиле овај закон, ту врсту закона не познају, јер се он у основи сукобљава са основном потком либерализма, а то је право на различито мишљење.
Међутим, пошто су политике великих сила и " политике дугог трајања", подсетићу на једну подударност.
Наиме, после првог таласа " револуционарне правде" и фазе " Србија мора да схвати да је окупирана", дошло је време, педесетих година да се титоисти интелектуално етаблирају у српском национу. То је подразумевало низ мера, али да се усресредимо на тему. Оснива се на студију историје посебна катедра која доби име Историја НОР-а. ( дакле, не НОБ, како данас то искључиво зову титоисти или далеко било Другог светског рата). Једини професор био је несвршени докторант Владимир Дедијер, што је само по себи био тежак инцидент, јер пре, а додуше ни после њега то се није догодило. Срећа у несрећи је у томе што је Дедијер убрзо подржао Ђиласа у његовим критикама југословенског социјализма, па је отишао са факултета. Предмет је остао, и временом прерастао у Историју Југославије. Али, поента је као и у закону о негирању геноцида.
Забрањено је било деценијама да српски историчари истражују и донесу праве закључке о ДСР у КЈ. Овим новим триком, биће везане руке генерацијама српских историчара да нађу прави одговор на тему ратова који су довели до распада СФРЈ.
Елем, као што сам и говорио пре неколико година.Уместо формалних издајника код нас на власт морају доћи људи који ће до те мере слушати центре моћи у Лондону и Вашингтону, да ће донети и овакве , стратешки катастрофалне одлуке за нашу будућност. Озбиљно се требамо забринути. Комунисте смо некако преживели, ако су уопште отишли, али наше интелектуалне и здраве , народне снаге су преслабе да издрже још један такав удар.