[Брада]

Пар занимљивих старих чланака,чисто да се не заборави.

Загреб, 21. октобра – Јучерашње изненадно хапшење седморице бивших припадника Седме гардијске бригаде Хрватске војске, зване „Пуме”, из Вараждина, осумњичених за стрељање петорице српских војника у БиХ, данас доноси ново изненађење: загребачки „Јутарњи лист” из својих извора тврди да су међу заплењеном документацијом у кући ухапшеног донедавног активног бригадира ХВ Емила Црнчеца пронађени и артиљеријски дневници из напада на Книн које већ дуже време безуспешно од хрватских власти тражи хашки суд. Ти такозвани „топнички дневници” су доказно средство на суђењу тројици хрватских генерала за ратне злочине (прекомерно гранатирање) почињене током војне акције „Олуја“ и одмах после ње у августу 1995. године над српским становништвом.

Хрватска полиција је већ дуже време водила истрагу у вези са стрељањем петорице српских бораца које је вараждинска бригада „Пуме” под командом Ивана Корадеа, 9. септембра 1995. године, заробила у селу Млиништа код Гламоча у току војне операције „Маестрал“ вођене на основу споразума Изетбеговића и Туђмана. Сви заробљени с потпуковником војске РС Радославом Лакићем на челу убрзо су стрељани близу Корадеовог штаба, о чему је детаљно сведочио још крајем те године заробљени припадник „Пума” Јосип Брачун, на основу чега је, као и других докумената, српска страна пре три године поднела тужилаштву БиХ и хашком суду кривичну пријаву против Ивана Корадеа и још 15 хрватских официра. Уз тај ратни злочин кривичном пријавом је обухваћен и ратни злочин који је иста хрватска бригада починила у Мркоњић Граду, где је откривена масовна гробница са 181 убијеним Србином.

У свему томе јуче ухапшени бригадир Емил Црнчец имао је истакнуту улогу, јер је био један од најближих сарадника Корадеа, који је прошле године убијен у свом родном крају у Загорју у окршају с полицијом после убиства пет особа на том подручју. Црнчец је у свим биткама током протеклог рата био Корадеов начелник штаба бригаде, а уз њега је остао и када је тада већ генерал Кораде због свог необузданог понашања имао све већих проблема с хрватским властима. Са њим је био и када је његов претпостављени у вараждинској крчми пребио и понижавао припадника војне тајне службе СИС Јосипа Марчелана (до рата био заставник у ЈНА, а затим шеф централе СИС-а за Вараждин). И поред тога избегао је кажњавање, а „склоњен“ је тако што је упућен на војно школовање у САД.

Црнчец је у ХВ брзо напредовао, пре две године га је Месић одликовао за војне заслуге, а прошле године је добио безбедносни сертификат НАТО-а. До пре десетак дана био је на функцији заменика начелника Управе за оперативне послове и обуку Главног штаба ХВ, а онда је изненада отишао у пензију. Како откривају медији, препоручено му је са вишег места да тако поступи да га хапшење за ратни злочин не би затекло на високој активној војној функцији, што би била велика срамота за Хрватску војску.

Наиме, како се такође открива, када је завршила истрагу о стрељању петорице заробљених српских војника, полиција је обавестила премијерку Јадранку Косор да ће морати ухапсити бригадира Црнчеца, а о томе је затим обавештен и министар одбране Бранко Вукелић (данас је доживео тешки срчани удар и хитно оперисан у загребачкој болници), после чега је Црнчецу саветовано да се повуче у пензију.

Осумњичени су, као припадници ХВ у операцији „Маестрал 2” 10. септембра 1995. у селима Млиништа и Халапићи, код Гламоча, убили Радослава Лакића, Перу Видовића, Петра Јотановића, Драгослава Мутића, Борислава Вукића и једно за сада неидентификовано мушко лице, припаднике Војске Републике Српске.

Акцију „Маестрал 2” спровеле су јединице Хрватске војске које су се тамо налазиле на темељу Споразума Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића од 22. јула 1995.

Након што су заробљеници 10. септембра 1995. године по наређењу командира јединице раздвојени у две групе, прва је група стрељана испред команде јединице у месту Халапићи, док је друга група одвезена у место Млиниште и тамо стрељана.

Тела ратних заробљеника Видовића, Јотановића, Мутића и Вукића ексхумирана су 16. јула 1996. године из масовне гробнице Камен код Гламоча, док је тело Лакића размењено на граничном прелазу Стара Градишка 4. августа 1997. године.

http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dan...ci.lt.html

Након довршене криминалистичке обраде на загребачки Жупанијски суд доведена су седморица бивших припадника Седме гардијске бригаде, познатији као “Пуме”. У пратњи полиције стигли су Емил Црнчец, Тихомир Шаровић, Антун Новачић, Роберт Прецехтјел, Ненад Јуринец, Горан Гаћа и Роберт Берак. Сви они приведени су уз казнену пријаву због казненог дјела ратног злочина против ратних заробљеника. Пред истражним суцем Зденком Посавцем већина се бранила шутњом. Само један од оптуженика, који је претходно свој исказ дао у полицији уз присуство одвјетника, код њега је и остао.

Седморица су након саслушања у притвору провела 48 сати, након чега су пуштена на слободу. Занимљиво је да је код Црнчеца полиција у претресу куће пронашла чак три кутије пуне војне документације, која се наводно односи на операције “Бљесак”, “Олуја” и “Маестрал”. Велико је питање што су ти документи радили код овог донедавно високо позиционираног часника Хрватске војске. Црнчец се бранио исказом да је споменуту документацију прибавио како би написао књигу. Неки медији су објавили да се ради о документацији у којој се налазе и фамозни топнички дневници.

Тијело искориштено за замјену

Припадници “Пума” осумњичени су да су 9. и 10. рујна 1995. код Гламоча у Босни и Херцеговини, по налогу свог тадашњег заповједника Ивана Корадеа, након заробљавања ликвидирали петорицу припадника војске Републике Српске: Радослава Лакића, Перу Видовића, Петра Јотановића, Драгослава Мутића, Борислава Вукића и једног још неидентифицираног мушкарца. Да ли намјерно или ненамјерно, тисак је одлучио прешутјети чињеницу да је Лакић заправо потпуковник, који је био командант бригаде из Првог крајишког корпуса војске Републике Српске, а претходно је био на дужности команданта корпусне Војне полиције.

Почетком рујна 1995. године јединице Хрватске војске, након завршене операције “Олуја”, ангажиране су у борбама против војске Републике Српске из подручја Гламоча и Грахова према Шипову, Мркоњић Граду и Дрвару. “Пуме” су биле ангажиране у нападима на српске снаге које су биле у дефанзиви. У циљу да извиди каква је ситуација на планинском пријевоју Млиништа, Лакић се у џипу с возачем и пратиоцима упутио цестом према линији фронте и упао у засједу, када је и заробљен.

Извјесни Јосип Брачун, припадник “Пума”, касније и сам заробљен од стране српских снага, испричао је како су Лакић и пратња заробљени живи, али да су након одлуке претпостављених из команде “Пума” били ликвидирани. Српски извори тврде да је том приликом Брачун на фотографији препознао потпуковника Лакића.

Сви убијени заробљеници били су сахрањени у масовној гробници Камен код Гламоча, дакле доста далеко од самог мјеста заробљавања, што указује на добру организацију.

– Приликом ексхумација из масовне гробнице Камен, у којој је 1996. године пронађено 108 тијела, констатовано је да једно тијело недостаје. Наиме, када се екипа за ексхумацију приближила тијелу број 43, напрасно је, без разлога, ексхумација прекинута. Касније је установљено да је то било Лакићево тијело. Дакле, приликом ексхумације се знало које је тијело било Лакићево. Касније је тијело одвежено на непознату локацију и размијењено за пилота ХВ-а Рудолфа Перешина 1997. године. Дакле, неко из врха ХВ-а и ХВО-а искористио је Лакићеве посмртне остатке да би добио тијело високорангираног припадника ХВ-а, који је у авиону оборен у акцији “Бљесак” – каже Јанко Велимировић из Центра за истраживање ратних злочина у Бањалуци.

И Кораде би био оптужен

Одлука да се ликвидирају заробљени српски војници и официр, данас је јасно, била је одлука хрватскога генерала Ивана Корадеа, неприкосновеног заповједника “Пума”. Његов најближи сурадник и донедавно замјеник начелника Управе за оперативне послове и обуку Главног стожера, био је бригадир Емил Црнчец. Да Корадеа на крају нису убили хрватски специјалци у Загорју, данас би обојица били оптужени за ратни злочин.

Црнчец се такођер с Корадеом, који је тада одбијао своје смјењивање, 1997. године из протеста затворио у вараждинску војарну, након чега је одслужио мјесец дана казне у војном затвору Лора. Са својим шефом судјеловао је и у казненој експедицији у вараждинском ресторану “Бијели коњ” када су претукли и мучили умировљеног дјелатника СИС-а Јосипа Марчелана. Када је вијест о неминовном хапшењу бригадира Црнчеца дошла до уреда премијерке Јадранке Косор, убрзано је умировљен.

За многе часнике ХВ-а то је било велико изненађење, јер је његова војна каријера након рата ишла узлазном путањом. Школован је у САД-у, био је у пратњи начелника Главног стожера приликом службеног посјета оружаним снагама СР Њемачке. Предсједник Стјепан Месић одликовао га је Редом бана Јелачића, а касније на приједлог министра Бранка Вукелића похвалио за натпросјечне резултате у извршавању постављених задаћа. За Хрватску, која је данас пуноправна чланица НАТО савеза, овакво хапшење високог часника значи велику срамоту и имат ће далекосежне посљедице.

Пуковник Радослав Лакић био је један од ријетких официра, ако не и једини часник који је у ратовима на простору бивше Југославије убијен као ратни заробљеник.

Вишнар: Нема оправдања за непоштивање Женевске конвенције

– Подаци с којима располажем и којима се служи истрага указују на то да се такав чин убијања ратних заробљеника доиста догодио и да се може приписати воду ХВ-а под изравним заповједништвом генерала Корадеа. Ради се о раздобљу када су се босански Срби сабрали и Хрвати су имали јако пуно губитака, поготово “Пуме”. О овом злочину почело се шушкати тек након ексхумације, али тада никоме није падало на памет стати на пут умировљеном хулигану. Спојили су се сви елементи ратне судбине. Заробљеници су били малтретирани да би одали додатне информације, јер су Хрвати имали јако пуно губитака, а на то се надовезао и сам карактер Корадеа. Сви актери оптужени за злочин били су у његовом најужем кругу. Подсјетимо, Хрватска је данас чланица НАТО савеза и такве ствари се не могу покривати прашином, а притисак Европе је такав да, чини ми се, ни откривање злочина над цивилима око Мркоњић Града неће дуго чекати – каже за “Новости” војни аналитичар Фран Вишнар и додаје како нема оправдања за непоштивање Женевске конвенције.

– Ако се ради о официрима, дочасницима или резервистима, након заробљавања дужни су рећи своје име и презиме, чин и јединицу у којој служе, а за све остало нису дужни давати информације. Њих не треба малтретирати да кажу више. Они очигледно нису били довољно кооперативни за давање оперативних података, али ни у једном случају не постоји оправданост да се над њима извршава смртна казна, и то без обавјештавања више наредбодавне инстанце – каже Вишнар.

http://www.novossti.com/2009/10/presucen...skih-srba/

Бањалука – Злочине које су у ,,Олуји” починили припадници Четврте сплитске и Седме вараждинске бригаде Хрватске војске аминовала је „Сплитска декларација” коју су 22. јула 1995. године потписали Алија Изетбеговић и Фрањо Туђман са сарадницима. Реч је о удруженом злочиначком подухвату једино живих потписника декларације Крешимира Зубака и Хариса Силајџића, каже за наш лист Јанко Велимировић, в. д. директора Центра за истраживање ратних злочина из Бањалуке.

Пуковник Радослав Лакић, Перо Видовић, Драгослав Мутић, Борислав Вукић и Петар Јотановић прво су, крајем августа 1995. године, заробљени недалеко од Млиништа на средокраћи пута од Мркоњић Града према Гламочу, да би истог дана били убијени. Извори блиски безбедносној служби Војске Републике Српске тврдили су тада да је „пуковника Лакића убио возач Гојка Шушка, а осталу четворицу припадници јединице која је била под директном командом Винка Кораде, команданта вараждинских „Пума”, односно његовог заменика Емила Црнчеца.

– После смрти Ивана Кораде за злочин над пет заробљених припадника Војске Републике Српске најодговорнији је недавно пензионисани бригадир Емил Црнчец који је, само пре неколико месеци био и кандидат за хрватског представника у штабу НАТО-а – појашњава Велимировић и додаје да је „крунски сведок у овом процесу Јосип Брачун, војник Седме бригаде којег су у „Олуји” заробили припадници Војске Републике Српске.

Његова изјава дата након заробљавања, прослеђена је надлежнима у Министарству унутрашњих послова Републике Српске које је, касније, тај предмет проследило Државном одвјетништву Хрватске које је, тек пре неколико дана, ступило у акцију.

Током акције „Јужни потез”, у којој је окупирано осам западнокрајишких општина, само на правцима напада Четврте и Седме бригаде Хрватске војске, убијено је око двеста педесет углавном заробљених српских бораца и цивила.

У селу Потоци, тридесетак километара далеко од Дрвара, „Пуме” су умориле Раду, Даницу, Ану и Јована Марчету, Стеву Дамјановића и Блажу Ђаковића. Несрећни сељани, сви старији од шездесет година, који су окупаторе дочекали на кућном прагу верујући да их неће побити, касније су спаљени у својим кућама.

У суседном Видовом селу хрватски војници уморили су старицу Боју Кнежевић, њеног супруга Гојка и сина Веселка, као и на десетине њихових комшија који нису хтели да беже.

Хрвати су се ових дана ангажовали око злочина које је починила Седма бригада иако су знатно већи и стравичнији они које је починила Четврта сплитска бригада – попут убиства више од 180 углавном српских цивила пронађених у масовној гробници у Мркоњић Граду у марту 1996. године. Уз злочине почињене у „Олуји” у западнокрајишким општинама помињу се и многа данас позната имена попут Љубе Ћосића Ројса који је са хрватским јединицама ушао у Грахово и друга места која је окупирала Хрватска војска, рекао је на крају Јанко Велимировић.

Славиша Сабљић

-----------------------------------------------------------

Хапшење због убиства пет српских војника у БиХ

Загреб – Због сумње да су убили петорицу српских војника заробљених у Млиништима у Босни и Херцеговини током акције „Маестрал” у септембру 1995. ухапшена су седморица бивших припадника 7. гардијске бригаде „Пума” из Вараждина, пренели су хрватски медији позивајући се на неименоване изворе, јавља Бета.

Портпаролка Тужилаштва Мартина Михордин рекла је агенцији Хина да не може изнети никакве детаље, осим да ће за случај бити надлежно загребачко Жупанијско државно тужилаштво.

http://www.politika.rs/rubrike/region/O-...ta.lt.html