[Брада]

проблем у теорији "ако они кољу теби породицу, кољи и ти њихову" (поред здравог разума) је то што ти не можеш да дођеш до њихових породица све и да хоћеш, јер су оне по Загребу и околини.
Узми примјер мог краја, 1942. Црна Легија је побила 6000 Срба на Дрини код Старог Брода. Огромна већина злочинаца, уопште није из И.Босне, већ из Хрватске и Бог зна одакле све. Било је мало локалних муслимана који су ту били, неки милом неки силом. И шта је сад народ после тога требао да уради, да покоље локалне становнике? Онда би се ти муслимани нама светили и тако у недоглед до истребљења и Срба и Турака. Која је вајда од тога?
А знаш шта су урадили Срби тад? Узели пушке и борили се против усташа и тако бранили и одбранили народ.
И сад поредити Манета Роквића са Радомиром Нешковићем и Дерикоњом је смијешно.

Хм, да, ако су турци по нечему чувени, то је да памте добро и не забијају нож у леђа доброчинитељу. А Францетићева легија која је похарала ис.Босну и Подриње 1942, била је састављена од муслимана и то најмање 80% састава када је у питању војска, подофицири и официри су били скоро искључиво католици, тј. хрвати. Ти муслимани си били са простора Сарајева па на Исток, дакле убијали су своје комшија, и много их је било баш са подручја крваве Сребренице. Касније су расформирани а Францетић је убијен крајем године. Црна Легија је ускоро обновљена али са другачијим "људством". Новооснованом је командовао Рафаел Бобан и неки Шимић, а регрутна база им је била западна Херцеговина, Дувно, Ливно и Имотски, и била је попуњена 95% са католицима тј.Хрватима. Интересантно је да су Баћовићеви на путу за Крајину прошли релативно близу црне легије, исто тако и у повратку а да их Усташе нису покушале напасти, иако су четници убили од хрвата и турака кога год су успјели.

овде доста и других, из ових силних ратова што погубише

Чему се мјешати кад се туђинци међусобно туку, јел тако? Или је другачије, гледаш како ти првог комшију, који ти је близак род туку и муче, истерају га из куће, угурају га у твоје двориште, ти га прихватиш да би га ти касније вријеђао и мрзио кад год за то има прилика. За то вријеме се према оном што му је узео кућу односити са поштовањем и уважавањем. Родбина се не бира.