[Брада]

Крајем априла 1950. године, ..... Као коловођу Удба је регистровала Милана Божића, земљорадника из села Тржац (на источној обали ријеке Коране, пријеко на западу почиње регија Кордун) крај Цазина и његовог сина Николу, који је био задужен за обавјештавање сељака у Цазинској крајини. План им је био, како је то Удба реконструисала, да побуњени сељаци из околних мјеста, заузму град Цазин и уцјеном од власти у Београду затраже ослобађање од обавезе ступања у државне задруге. "Устаници" су, међутим, успјели да заузму само село Тржац и у њему станицу милиције. На ту сељачку буну, Удба из Бањалуке је одговорила слањем, наоружане до зуба, јединице Кноја, под командом Остоје Мијића и специјалног повјереника Илића.
Задатак Удбе је био да се сељаци милом врате у своја села или силом похапсе, затворе, осуде и отјерају на робију. Заплашени силном војском сељаци су се брзо предали, док су њихове вође отац Милан и син Никола Божић побјегли у шуму. Удбин официр Илић заузео је кућу Божића, заробио мајку и жену Миланову, па је он са сином морао да се преда, да му породица не страда. Поред свих увјеравања Удбе да се Милану и Николи неће ниста десити, Удба их је посље хапшења предала Армији. Војни суд у Цазину је ради опомене и застрашивања сељака, осудио Милана Божића и његовог помоћника на смрт, а остале српске сељаке на казне затвора. По америчким архивима тек 1986. године је објављен податак да је у сељачким побунама у околини Цазина и Смедереву тајна полиција и милиција одузела двадесет и седам живота

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/...mo-grobovi-

прилог 55 наставак 2