[Felix]

Ма треба човеку честитати. Шко каже Милослав, успео је да надмаши Булајића.

Заиста ми је фасцинантно то поновно оживљавање уобичајене матрице увођења клања као основног филмског лајтмотива приказа четништва. Прво имамо искежену фацу брадатог лудака са шубаром, потом то болесничко лице које вири кроз прозор, једе парче меса и слади се на помисао следеће жртве, и најзад, оно "ово је растанак", злокобни поглед пун сласти који као да нам каже "сада ћу те заклати". Клање. На крају прање каме. Закло је човека ко пиле. То су четници.

Чим сам видео ту фацу која вири кроз прозор знао сам да ће бити клања. Опет сам осетио оно исто осећање које сам безброј пута осетио приликом гледања комунистичких филмова.

Човек, тај Радош Булајић, једноставно је морао да понови тај класични стереотип о четницима. Једноставно, то је цена помирења са друговима.