[Брада]

ПЕТАР

Не могаше змијањске врлети
Нити тешка врата манастира
Сиротињског сина задржати
Не даде му врела крвца мира

Бањалуко, ако Бога знајеш
Зар то и ти ћутиш од милине
Сарајево зар се и не кајеш
Што не дижеш глас на тиранине

Ко на српску памет маглу просу
Да су кмети они сами нијечу
Равнодушност притисла је Босну
Ћуте српске газде и у Бечу

У Србију! У Србију роде
У Београд, гладан ћу крочити
У поносну колијевку слободе
От'ле ћу се с душманом бочити

Сиротиња мораће да схвати
За неправду да су груди тијесне
Од трећине неће одустати
Док на агу кубура не кресне

Више пута утамничен невин
Али трибун не устукну млади
У слободи сладак му и пелин
А под јармом медом се не слади

Грми горштак са саборске бине
Оштра ума и језика бритка
Оживјеше слова Отаџбине
И пркосне странице Развитка

Али судба поигра се лудо
Буран живот дозва и смрт рану
Збогом Милка, Тубо и Мргудо
Оде своме чеду Слободану