23-12-2016, 05:12 PM
Свима нам је познато да је Милош Обреновић преговарао са Турцима, Стефан Лазаревић и остали вазали ратовали “раме уз раме” поред њих, да је кнегиња Оливера спасила многе манастире,цркве и нашу историју а у исто време је била и Бајазитова жена. Оваквих примера има још доста. Да ли су они издајници или јунаци. На историји је да им суди а на народу коме су то учинили да их слави и поштује. Где би сад били да су нам све војсковође били као Карађорђе? Већег од њега тешко да смо икада имали. Да ли би могли да ратујемо вековима са Турцима? Остало би само сећање на један народ који је некад живео на брдовитом Балкану.
Лако је сада ,из топлог стана и фотеље, причати о Дреновићу, Јевђевићу,Роквићу, Ђујићу, Павлу и осталима. Ко би волео да се нађе у њиховој кожи? Нису одговарали за једну-две породице него за хиљаде људи које су чували од Немаца, усташа, партизана. Не поричем да су у неким ситуацијама упрљали и српско, четничко и Дражино име. Не треба да се препиремо, свађамо и замерамо једни са другима око оваквих ствари. Да су грешили, јесу-жив човек па греши. Радили су оно што су мислили да је у том тренутку најбоље. Наравно да је ту било и нечасних људи и непотребних дела али морамо бити свесни да је то био рат, крвав, најкрвавији. Одатле нико не излази као анђео, чистих руку.
Да су четници добили и конкретно Дреновић преживео рат вероватно би му било суђено. Правно никако не би могао да се осуди. Бранио би се уз Дражину наредбу да се користи један непријатељ против других, чувао је народ од истребљења,...
Правда је неки дан написао да нас усташе исмевају итд. Део народа и власт ,као што видимо, и јесу окривили многе наше официре и у овим скоријим ратовима док Хрвати своје бране свим могућим сретствима. Морамо их некако разумети јер живе у држави насталој на геноциду,немају историју, немају Немањиће, Лазара, Карађорђа, Мишића и хиљаде других. Праве јунаке заменили су Павелићем, Јуром и Будаком, њима се клањају, о њима певају и сличне проглашавају за свеце. Ако нису сами стварали историју морају је измислити да имају деца о чему да уче. Оно што се пише вековима трајаће милионима година а што се брзо напише још краће ће траје.
Зато, будимо сложни и бранимо наше да не би хранили непријатеља. Живео српски народ.
Лако је сада ,из топлог стана и фотеље, причати о Дреновићу, Јевђевићу,Роквићу, Ђујићу, Павлу и осталима. Ко би волео да се нађе у њиховој кожи? Нису одговарали за једну-две породице него за хиљаде људи које су чували од Немаца, усташа, партизана. Не поричем да су у неким ситуацијама упрљали и српско, четничко и Дражино име. Не треба да се препиремо, свађамо и замерамо једни са другима око оваквих ствари. Да су грешили, јесу-жив човек па греши. Радили су оно што су мислили да је у том тренутку најбоље. Наравно да је ту било и нечасних људи и непотребних дела али морамо бити свесни да је то био рат, крвав, најкрвавији. Одатле нико не излази као анђео, чистих руку.
Да су четници добили и конкретно Дреновић преживео рат вероватно би му било суђено. Правно никако не би могао да се осуди. Бранио би се уз Дражину наредбу да се користи један непријатељ против других, чувао је народ од истребљења,...
Правда је неки дан написао да нас усташе исмевају итд. Део народа и власт ,као што видимо, и јесу окривили многе наше официре и у овим скоријим ратовима док Хрвати своје бране свим могућим сретствима. Морамо их некако разумети јер живе у држави насталој на геноциду,немају историју, немају Немањиће, Лазара, Карађорђа, Мишића и хиљаде других. Праве јунаке заменили су Павелићем, Јуром и Будаком, њима се клањају, о њима певају и сличне проглашавају за свеце. Ако нису сами стварали историју морају је измислити да имају деца о чему да уче. Оно што се пише вековима трајаће милионима година а што се брзо напише још краће ће траје.
Зато, будимо сложни и бранимо наше да не би хранили непријатеља. Живео српски народ.
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."