09-12-2013, 12:44 PM
DEMANTI NAVODA U KNJIZI KORICKA JAMA
Pojava knjige koricka jama izazvala je nesvakidasnje interesovanje I paznju svih koricana , posebno onih u rasejanju po bijelom svetu I onih koji su bili na posredan I neposredan nacin utkani u dogadjaje I zbivanja kroz vreme I prostor koricke vale.
Knjiga je naprosto zbornik dogadjaja , zbivanja, cinjenica I podataka o koricanima I Koritima o vecitoj borbi za slobodu I opstanak I njihovim stradanjima u toj borbi. Sa te strane autoru se mora odati veliko priznanje I zahvalnost na izuzetnom naporu, trudu I zalaganju u prikupljanju istorijskih podataka I gradje na stvaranju ovakvog zbornika. Medjutim ima dogadjaja nepotpunih, nedorecenih , nedovoljno obradjenih I nerazjasnjenih , uzgred I stidljivo pomenutih I naravno neistinitih, dok je sa druge strane pridavano vise paznje I posveceno vise prostora manje bitnim I manje vaznim nekakvim dijalozima ,ali to je valjda autorska sloboda vidjenja I pisanja.
Ja cu se ovde osvrnuti na samo jedan dogadjaj , na samo jedan zlocinacki sumrak , na samo jednu uzged I stidljivo navedenu neistinu , krajnje licimernu , gnusnu I razumljivo sa razlogom tendeciozno napisanu laz na strani 473. u pretposlednjem pasusu, gde autor knjige po sopstvenom nahodjenju potpuno proizvoljno sa predumisljajem vesa solunskog dobrovoljca Jakova Radova Kurduliju. Navodno: “nemogavsi izdrzati nesnosno batinanje i mucenje jedne veceri prekracuje sebi zivot”.
U najmanju ruku bruka I sramota ili pak zlocin po drugi put. Autor ovde ne navodi izvore podataka ili pak izjave svedoka kao kod drugih manje vaznih i rekao bih sporednijih dogadjaja od svirepe smrti solunskog dobrovoljca. Naravno da ne navodi jer je istina samo jedna I jedinstvena. Pouzdano, verodostojno I nedvosmisleno jasno znalo se odmah jos prije ceterdeset I pet godina da su Jakova Kurduliju istoga dana, odnosno u toku iste noci kada je I doveden na stepensko gubiliste, ubili Jovan Sarovic, brat Andje Trklja rodjene Sarovic, majke autora knjig dr. Milivoja Trklje I drugi krvnik I dusmanin Jakovov, Kosto Sukovic jer su zlikovci u paru zlikovali nad Jakovovim telom.
Jedino je nepotpuno jasan sam cin usmrcenja, no pored premlacivanja I prebijanja saputalo se da je usmrcen dzepnom maramicom koja je na vrhu procepljenog stapa kroz usta nasilno gurana u dusnik zrtvi, gde se ista zasglavila I smakla sa stapa pa je tako zrtva prakticno na na svirep I mostruozan nacin usmrcena.
Da su podaci o Jakovovoj smrti nepobitno istiniti , pouzdani I verodostojni saznaje sin Jakovov , Veljko kojeg sutradan , zajedno sa sestrom Ljubicom I dvije komsinice Jelom I Janjom Rogan sprovode na stepensko-przinsko gubiliste I tom prilikom mu Bojo Avdalovic , jedan od sprovodnika u potpunosti saopstava tragicnu sudbinu ocevu, ali ga isto tako zaklinje majcinim zivotom da ne oda ko mu je kazao. Braca, Luka I Kosto Jaksic celokupan dogadjaj su ispratili sa sprata iznad prostorije za mucenje I u ptpunosti jasno slusali muke I jauke , urlike I vapaje Jakovove. Kasnije su o Jakovovoj pogibiji saputali retkim , bliskim I poverljivim ljudima sto je jos pouzdanije utemeljilo Veljkovu I porodicnu vec znanu istinu.
Takodje verodostojan I pouzdan podatak koji je nepobitno ucvrstio I stavio pecat na jedinstvenu istinu o udruzenom zlocinackom poduhvatu zlikovackog para Sarovic – Sukovic , dao je I sam strazar sa ulznih vrata komore smrti, Sava Avdalovic-Lugonja, koji je do dose pred samu svoju smrt , olaksavsi dusu svoju ispricao supruzi svojoj Radojki r.Bjelica inace rodom iz Korita, kceri Mare I Scepana sa Kobilje glave.
Vrlo je vazna I sama cinjenica da su zlikovci ugrabili momenat odsustva Todora Andrijasevica koji je Jakova molio I ubedio da podje sa njim na Przine I da ce mu on svojom glavom garantovati da mu ni dlaka sag lave nece faliti. Zato je ostala upamcena njegova recenica upucena svojoj supruzi , prilikom dolaska na veceru, a po Jakova tragicno kobnom trenutku: “Daj mi bona nesto da pojedem , moram odmah nazad , bojim se ubice mi Jakova”.
Sva druga naklapanja oko smrti Jakova Kurdulije jesu plod smisljene scensko reziserske umotvorine posebno autora knjige dr. Milivoja Trklje, a u cilju skidanja hipoteke zlocina sa zlikovcke kuce svoga ujaka Jovana Sarovica I zahvalnosti UDB I sluzbama na valjanim preporukama tokom skolovanja I sticanja akademske diplome, doktorske I profesorske titule na jednoj od katedri pravnog fakulteta u Novom Sadu.
Svakako da je rodbinski odnos zlocinca i pisca osnovni i jedini razlog sto autor knjige nikada nije posetio Jakovovu udovicu i decu tokom prikopljanja cinjenica i podataka u vezi sa kobnim dogadjajem. Razumljivo, znao je da bi takav postupak bio u najmanju ruku degutantan, besmislen pa cak I uvredljiv za porodicu.
Solunskom dobrovoljcu, kraljevom vojniku u otadzbini i svom nevidjenom djedu Marinko Kurdulija.
U Srbobranu 28.11.2013.
Mesto zbivanja: podrucje opstine Gacko u selima Stepen i Przine, Vreme: prvi dani prolecnog posta 1947. Godine. Povod: ne potpuno jasan poznat pod nazivom “mirovna konferencija”, Organizator : sluzba OZN, lokalni partijski organi I stepensko –przinska “mladez”, Istaknuti pojedinci ili pak zlocinci: oficiri OZN, Ratko Remetic , Mitar Iivic I dr., te Vlado Avdalovic, Andrija Sarovic, Milan Sarovic, Todor Andrijasevic , Momcilo Andrijasevic, Kosto Sukovic, Obren Sukovic I dr. Zrtve: Jakov Radov Kurdulija, a odposledica prebijanja I stravicnog mucenja preminula, Vukosava Kosa Svorcan, rodjena Gacinovic samohrana majka petoro djece.
Zlocin nikada nije procesuiran, ovo je I danas tabu tema, zlocinci se I danas stite, a saznacemo ko ih stiti I zasto. Jakov I Kosa nisu jedine zrtve.
Pojava knjige koricka jama izazvala je nesvakidasnje interesovanje I paznju svih koricana , posebno onih u rasejanju po bijelom svetu I onih koji su bili na posredan I neposredan nacin utkani u dogadjaje I zbivanja kroz vreme I prostor koricke vale.
Knjiga je naprosto zbornik dogadjaja , zbivanja, cinjenica I podataka o koricanima I Koritima o vecitoj borbi za slobodu I opstanak I njihovim stradanjima u toj borbi. Sa te strane autoru se mora odati veliko priznanje I zahvalnost na izuzetnom naporu, trudu I zalaganju u prikupljanju istorijskih podataka I gradje na stvaranju ovakvog zbornika. Medjutim ima dogadjaja nepotpunih, nedorecenih , nedovoljno obradjenih I nerazjasnjenih , uzgred I stidljivo pomenutih I naravno neistinitih, dok je sa druge strane pridavano vise paznje I posveceno vise prostora manje bitnim I manje vaznim nekakvim dijalozima ,ali to je valjda autorska sloboda vidjenja I pisanja.
Ja cu se ovde osvrnuti na samo jedan dogadjaj , na samo jedan zlocinacki sumrak , na samo jednu uzged I stidljivo navedenu neistinu , krajnje licimernu , gnusnu I razumljivo sa razlogom tendeciozno napisanu laz na strani 473. u pretposlednjem pasusu, gde autor knjige po sopstvenom nahodjenju potpuno proizvoljno sa predumisljajem vesa solunskog dobrovoljca Jakova Radova Kurduliju. Navodno: “nemogavsi izdrzati nesnosno batinanje i mucenje jedne veceri prekracuje sebi zivot”.
U najmanju ruku bruka I sramota ili pak zlocin po drugi put. Autor ovde ne navodi izvore podataka ili pak izjave svedoka kao kod drugih manje vaznih i rekao bih sporednijih dogadjaja od svirepe smrti solunskog dobrovoljca. Naravno da ne navodi jer je istina samo jedna I jedinstvena. Pouzdano, verodostojno I nedvosmisleno jasno znalo se odmah jos prije ceterdeset I pet godina da su Jakova Kurduliju istoga dana, odnosno u toku iste noci kada je I doveden na stepensko gubiliste, ubili Jovan Sarovic, brat Andje Trklja rodjene Sarovic, majke autora knjig dr. Milivoja Trklje I drugi krvnik I dusmanin Jakovov, Kosto Sukovic jer su zlikovci u paru zlikovali nad Jakovovim telom.
Jedino je nepotpuno jasan sam cin usmrcenja, no pored premlacivanja I prebijanja saputalo se da je usmrcen dzepnom maramicom koja je na vrhu procepljenog stapa kroz usta nasilno gurana u dusnik zrtvi, gde se ista zasglavila I smakla sa stapa pa je tako zrtva prakticno na na svirep I mostruozan nacin usmrcena.
Da su podaci o Jakovovoj smrti nepobitno istiniti , pouzdani I verodostojni saznaje sin Jakovov , Veljko kojeg sutradan , zajedno sa sestrom Ljubicom I dvije komsinice Jelom I Janjom Rogan sprovode na stepensko-przinsko gubiliste I tom prilikom mu Bojo Avdalovic , jedan od sprovodnika u potpunosti saopstava tragicnu sudbinu ocevu, ali ga isto tako zaklinje majcinim zivotom da ne oda ko mu je kazao. Braca, Luka I Kosto Jaksic celokupan dogadjaj su ispratili sa sprata iznad prostorije za mucenje I u ptpunosti jasno slusali muke I jauke , urlike I vapaje Jakovove. Kasnije su o Jakovovoj pogibiji saputali retkim , bliskim I poverljivim ljudima sto je jos pouzdanije utemeljilo Veljkovu I porodicnu vec znanu istinu.
Takodje verodostojan I pouzdan podatak koji je nepobitno ucvrstio I stavio pecat na jedinstvenu istinu o udruzenom zlocinackom poduhvatu zlikovackog para Sarovic – Sukovic , dao je I sam strazar sa ulznih vrata komore smrti, Sava Avdalovic-Lugonja, koji je do dose pred samu svoju smrt , olaksavsi dusu svoju ispricao supruzi svojoj Radojki r.Bjelica inace rodom iz Korita, kceri Mare I Scepana sa Kobilje glave.
Vrlo je vazna I sama cinjenica da su zlikovci ugrabili momenat odsustva Todora Andrijasevica koji je Jakova molio I ubedio da podje sa njim na Przine I da ce mu on svojom glavom garantovati da mu ni dlaka sag lave nece faliti. Zato je ostala upamcena njegova recenica upucena svojoj supruzi , prilikom dolaska na veceru, a po Jakova tragicno kobnom trenutku: “Daj mi bona nesto da pojedem , moram odmah nazad , bojim se ubice mi Jakova”.
Sva druga naklapanja oko smrti Jakova Kurdulije jesu plod smisljene scensko reziserske umotvorine posebno autora knjige dr. Milivoja Trklje, a u cilju skidanja hipoteke zlocina sa zlikovcke kuce svoga ujaka Jovana Sarovica I zahvalnosti UDB I sluzbama na valjanim preporukama tokom skolovanja I sticanja akademske diplome, doktorske I profesorske titule na jednoj od katedri pravnog fakulteta u Novom Sadu.
Svakako da je rodbinski odnos zlocinca i pisca osnovni i jedini razlog sto autor knjige nikada nije posetio Jakovovu udovicu i decu tokom prikopljanja cinjenica i podataka u vezi sa kobnim dogadjajem. Razumljivo, znao je da bi takav postupak bio u najmanju ruku degutantan, besmislen pa cak I uvredljiv za porodicu.
Solunskom dobrovoljcu, kraljevom vojniku u otadzbini i svom nevidjenom djedu Marinko Kurdulija.
U Srbobranu 28.11.2013.
Mesto zbivanja: podrucje opstine Gacko u selima Stepen i Przine, Vreme: prvi dani prolecnog posta 1947. Godine. Povod: ne potpuno jasan poznat pod nazivom “mirovna konferencija”, Organizator : sluzba OZN, lokalni partijski organi I stepensko –przinska “mladez”, Istaknuti pojedinci ili pak zlocinci: oficiri OZN, Ratko Remetic , Mitar Iivic I dr., te Vlado Avdalovic, Andrija Sarovic, Milan Sarovic, Todor Andrijasevic , Momcilo Andrijasevic, Kosto Sukovic, Obren Sukovic I dr. Zrtve: Jakov Radov Kurdulija, a odposledica prebijanja I stravicnog mucenja preminula, Vukosava Kosa Svorcan, rodjena Gacinovic samohrana majka petoro djece.
Zlocin nikada nije procesuiran, ovo je I danas tabu tema, zlocinci se I danas stite, a saznacemo ko ih stiti I zasto. Jakov I Kosa nisu jedine zrtve.