[Милослав Самарџић]

Врањешевић се жалио на Дреновића, Остојић на Врањешевића, Јевђевић на Остојића, а не знам ко беше на Јевђевића...
То је нормална појава у свакој организацији. Неке жалбе су реалне, неке нису. Али треба гледати целину и контекст. И уопште реалне људске могућности, а не идеалне. Тако бих ја све то у вези Дреновића протумачио као ратне варке непријатеља, а не као сарадњу са непријатељем. Шта је он на том терену друго могао да ради?

Као ратну варку непријатељу је послао делегацију самозваном "патријарху" Гермогену и продавао дрвену грађу Немцима и властима НДХ?

Ја не знам зашто је проблем да се напише да је Дреновић био колаборант јер он је то заиста и био. Радић се ни приближно није искомпромитовао као Дреновић, а о Тешановићу да и не говоримо. На крају крајева ако погледамо и овај записник видећемо да и сами актери коментаришу споразум тако да је учињена велика штета што се кроз споразум признала НДХ. И онда се ми као чудимо што је КПЈ имала лак пут да од четника направи сараднике усташа.

Делагација може бити заваравање непријатеља и куповина времена, а продајна дрвета јер је неопходан новац за издржавање војске, избеглица, итд.