28-12-2016, 02:54 PM
(23-12-2016, 11:02 PM)ПРОСВЕТАР Пише:Цитат:ПАРТИЗАНСКА ПРИЧА
„Друже, немој им болан допуштат да те исмијавају, па сви они су овдје дошли као и ти. Сви су они бивши домобрани и усташе, скоро приступили нама” рече млада партизанка нудећи водом мршавог проћелавог домобрана чија се сатнија управо предала партизанској јединици у саставу седме херцеговачке бригаде.
Разоружан и уплашен, сада већ бивши домобран Мате Јурковић, није знао шта да очекује. Чуо је свакаве приче о тим партизанима, али је знао шта год да буде, да ће му бити боље него да су га заробили Четници.
На крају крајева, Четници су увек били непријатељи, а партизани савезници током већег дела рата. Иако су многи од њих били Срби, било је међу њима и Хрвата и Турака и на националност се није много гледало.
Важнија је била оданост „партији” и њиховом вођи Титу (за кога се говорило да је Хрват, мада су многи Хрвати у то сумњали) и неким другим људима са чудним немачким и руским именима.
Осим тога, причало се да је већина заробљених усташа и домобрана успела да сачува главу ако би одлучила да приступи њима и тој партији, док су већину Четника убијали на лицу места.
„Како ти је име, друже?”, прену га из мисли глас партизанке која му се смешећи унела у лице.
„Мате, Мате Јурковић, из Чапљине…” није знао шта више да каже.
Ово му је био први пут у две године да из овакве близине разговара са женском особом.
„Ја сам Хајрија Халиловић, другови ме овде зову Хајра. Само ми болан реци ако нешта требаш, немој да се стидиш, јеси разумео, друже?” враголасто се насмеја црнокоса девојка и поправљајући титовку на глави отрча ка штабу бригаде.
Одакле је ово?
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године