[Милослав Самарџић]

3.Његова замишљеност и у неким моментима спорост која се види у епизоди по мени говори највише о оној људској страни пуковника Михаиловића као родитеља и човека који брине, у оно мало времена за предах које је имао ако је уопште имао ,за своју породицу и судбину свога народа коме припада уопште.

Шта је оптимизам.
Ово што је као забринут за децу је увод за сцену када ће му децу приказати као партизане... Он је наравно знао где су му деца, а иначе цело лето била су у Струганику, као и жена; потом у логорима, па у четницима, до 18. септембра 1944, када су старији син и ћерка заробљени, па после месец дана мобилисани. Али то неће бити тако приказано, ако се снимање настави дотле, тј. до 356. епизоде...