[ПРОСВЕТАР]

Ček, ček sinovac.

Ti si utekao na zapad zbog toga što ti Tita nije dozvolio slobodu govora, slobodu veroispovesti i slobodu mišljenja.

Нијесмо ми амо убјежали
Да живимо ни да останемо.
.
Није нама гроб земље — имање.
Толико смо с обуће отрли.
.
Њесу нам грсти прље — њиве
Ђе не може родити ни ручка.
.
Толико смо о врату носили
Да на своје мртве усипамо.
.
Толико смо под нокте имали
Кад у овај утек ускочисмо
.
Уским путем с великим бременом
Да својијем језиком зборимо!
.
Није нама тор репова — живо,
Нити кото качамака — жито,
.
Сламка сламе и струк траве — пића,
Конак дрва — дрвљаник и гора,
.
А навиљак држгоре — мрчава!
Камен у дом — начин и мобиље,
.
Дивокоза — мал, рогато благо,
Кош — житница, крошња — окутњица,
.
Капа зрна — фрут, род и година!
Није за нас бољиглава — цвијет,
.
Суза воде — извор, цурак — поток,
Подланица — поље, плеће — вјера,
.
Стега — закон, гудуре — слобода,
Права рука — највећа вјештина,
.
А оружје — пчеле и камење!
Прамен магле — небо, пут — стопаник,
.
Двије сабље — војска и род народ,
А педесет крша — Отаџбина!

Тако је говорио Матија!