10-12-2013, 08:59 AM
Монах – немонах Антоније:
Питање Православнима за новчану помоћ
Почеле да пристижу извршне пресуде
због протеста пред Грачаницом ваљевском
Не, не буним се ја на оно што ми предстоји, већ је ред да питам ово како бих јасније и сам спознао како и шта ми је даље чинити.
Као што знате, горе у наслову овог сајта стоји текст “Одзив у помоћ”, али како се тамо баш нико две године већ не јавља, онда да питам још и овде, мало јасније…
Ваљда је познато да ми ни монаштво владике Артемија не помаже – јер они сматрају да нисам са њима – ако их све слепо не следим, а такође нико из званичне СПЦ од оних свештених лица који православно живе не жели или не сме помоћи – зато што ја јавно сведочим да идем понекад на службу и код монаштва епископа Артемија. Наравно, да ја за неке тамо привилегије свој став у питањима личног исповедања вере – у овим временима јереси и раскола - нећу мењати докле год за њега имам оснонац у учењу Светих отаца Православља, али ми је жао што тај став не разумеју многи који би иначе помогли опстанку Светиње Грачанице.
Дакле, они први ми замерају што се никако не слажем са “ширењем мреже катакомби…” а ови други што “певам пред Патријаршијом…” Додуше, поједини су ми од њих са обе стране и помагали неколико пута до сада у последње 3 године, на чему сам им благодаран – тиме сам и функционисао до сада, али, како је то све ишло “на мишиће”, увек на моје тражење а никад да се ко од њих сам сети, тако сам и одлучио да их више ништа не питам, већ да се још обратим вама, народу. Наравно, срж било каквог мог ангажовања до сада је бивало 100. литара горива сваког месеца које сам, све до пролећа ове године када је та помоћ морала престати, добијао од једног брата у Христу кога смо познавали још са Косова а који тргује нафтом – Господ зна ко је он и колико нам је добра свима учинио. Без њега не бисмо могли свакодневно одлазити у Грачаницу, не би смо вам овде могли јављати свеже вести из ње, вероватно, не би било ни овога сајта… Без тога Хришћанина кога нам је сам Бог послао, питање је да ли би ми, овакви духовни инвалиди, уопште ишта до сада и урадили за спас Светиње своје да нам Господ није обезбедио чак и овај бесплатан превоз?!
Успут, ја не би био ја кад не би рекао још и ово: Нека је срамота све нас Србе, пре свега који су у мантијама, који неће или се изговарају да присуствују одбрани, нити да бар финансијски помогну борби за опстанак ове Светиње којој овог пролећа броје задње дане безбожници из власти. Јер, ако нико неће да помогне ни ово организовање духовно-научне трибине у Ваљеву против геноцидне бране Ровни – а чију су ми идеју многи духовници сами и саветовали, онда нека се зна, да ће ми Бог мој дати да се организује, једино не знам баш када, јер то стварно ништа не зависи од мене. И, не само трибину као трибину, већ она мора бити и одлучни покушај за образовање православно-научне иницијативе за спас Светиње из чељусти масонских странчарских еуро-подрепаша данашње Србије, ако у нашем народу има још воље за Богоугађањем и родољубиво брижним делима.
Ето, коме је јасно – јасно је, коме није – биће касније…
Прилог за монаха-немонаха Антонија (у личним документима = Драгана Давидовића, л.к. 81 923), контакт адреса (код родитеља) Насеље Ослободиоци Ваљева 38/16):
- Динарски рачун, банка Интеса: 160-5700100881802-23;
- мобилни телефон м-нм Антоније: 064 29 345 30
П.С. Ускоро ћу овде поставити и ову пресуду ваљевских корумпираних СПС-власти због мог наводног “прекршаја” што сам се усудио само сликати раднике Завода за заштиту споменика културе (а које је предводио безбожни археолог Дејан Булић из Бг. како мацолом разбијају под припрате Цркве Грачанице) и поред изричите забране репресивне присутне полиције. Ова казна је одавно пресуђена првостепено, али се баш дуго чекала ова извршна другостепена пресуда, иначе, у склопу ове пресуде је била и забрана ми приласка манастиру докле год скрнавни радови безбожних, од ЈП Колубаре поткупљених, археолога у Светињи Грачаници буду трајали…
Богом здраво!
Питање Православнима за новчану помоћ
Почеле да пристижу извршне пресуде
због протеста пред Грачаницом ваљевском
Не, не буним се ја на оно што ми предстоји, већ је ред да питам ово како бих јасније и сам спознао како и шта ми је даље чинити.
Као што знате, горе у наслову овог сајта стоји текст “Одзив у помоћ”, али како се тамо баш нико две године већ не јавља, онда да питам још и овде, мало јасније…
Ваљда је познато да ми ни монаштво владике Артемија не помаже – јер они сматрају да нисам са њима – ако их све слепо не следим, а такође нико из званичне СПЦ од оних свештених лица који православно живе не жели или не сме помоћи – зато што ја јавно сведочим да идем понекад на службу и код монаштва епископа Артемија. Наравно, да ја за неке тамо привилегије свој став у питањима личног исповедања вере – у овим временима јереси и раскола - нећу мењати докле год за њега имам оснонац у учењу Светих отаца Православља, али ми је жао што тај став не разумеју многи који би иначе помогли опстанку Светиње Грачанице.
Дакле, они први ми замерају што се никако не слажем са “ширењем мреже катакомби…” а ови други што “певам пред Патријаршијом…” Додуше, поједини су ми од њих са обе стране и помагали неколико пута до сада у последње 3 године, на чему сам им благодаран – тиме сам и функционисао до сада, али, како је то све ишло “на мишиће”, увек на моје тражење а никад да се ко од њих сам сети, тако сам и одлучио да их више ништа не питам, већ да се још обратим вама, народу. Наравно, срж било каквог мог ангажовања до сада је бивало 100. литара горива сваког месеца које сам, све до пролећа ове године када је та помоћ морала престати, добијао од једног брата у Христу кога смо познавали још са Косова а који тргује нафтом – Господ зна ко је он и колико нам је добра свима учинио. Без њега не бисмо могли свакодневно одлазити у Грачаницу, не би смо вам овде могли јављати свеже вести из ње, вероватно, не би било ни овога сајта… Без тога Хришћанина кога нам је сам Бог послао, питање је да ли би ми, овакви духовни инвалиди, уопште ишта до сада и урадили за спас Светиње своје да нам Господ није обезбедио чак и овај бесплатан превоз?!
Успут, ја не би био ја кад не би рекао још и ово: Нека је срамота све нас Србе, пре свега који су у мантијама, који неће или се изговарају да присуствују одбрани, нити да бар финансијски помогну борби за опстанак ове Светиње којој овог пролећа броје задње дане безбожници из власти. Јер, ако нико неће да помогне ни ово организовање духовно-научне трибине у Ваљеву против геноцидне бране Ровни – а чију су ми идеју многи духовници сами и саветовали, онда нека се зна, да ће ми Бог мој дати да се организује, једино не знам баш када, јер то стварно ништа не зависи од мене. И, не само трибину као трибину, већ она мора бити и одлучни покушај за образовање православно-научне иницијативе за спас Светиње из чељусти масонских странчарских еуро-подрепаша данашње Србије, ако у нашем народу има још воље за Богоугађањем и родољубиво брижним делима.
Ето, коме је јасно – јасно је, коме није – биће касније…
Прилог за монаха-немонаха Антонија (у личним документима = Драгана Давидовића, л.к. 81 923), контакт адреса (код родитеља) Насеље Ослободиоци Ваљева 38/16):
- Динарски рачун, банка Интеса: 160-5700100881802-23;
- мобилни телефон м-нм Антоније: 064 29 345 30
П.С. Ускоро ћу овде поставити и ову пресуду ваљевских корумпираних СПС-власти због мог наводног “прекршаја” што сам се усудио само сликати раднике Завода за заштиту споменика културе (а које је предводио безбожни археолог Дејан Булић из Бг. како мацолом разбијају под припрате Цркве Грачанице) и поред изричите забране репресивне присутне полиције. Ова казна је одавно пресуђена првостепено, али се баш дуго чекала ова извршна другостепена пресуда, иначе, у склопу ове пресуде је била и забрана ми приласка манастиру докле год скрнавни радови безбожних, од ЈП Колубаре поткупљених, археолога у Светињи Грачаници буду трајали…
Богом здраво!