[ПРОСВЕТАР]

Пај'сад ово, у Новосрба ударна вест дана како један добри Самарићанин нуди грејалицу комшијама у Новом Саду!



Међутим!

Нико се не пита зашто је овај чова руком ударао КВРГЕ по ћелавој латиници, нико се на пита да није то можда неки такозвани "хрват" кад му је толико стало да му оглас буде исписан крвавом хрватском гајевицом, то јест

U S T A Š I C O M!

У Новосрба србски дамар више не ради, пукли потпуно!

Вапај Србског Језика који Новосрб исписује хрватском гајевицом са квргама, па каже:

У кврге су ме бацили, о срама!
Да, то је било у прастаро време.
Јесам ли био крив? И зашто? — Тама
Ћути, и редом сва створења нéме.
У кврге су ме бацили, о срама!

Неко их стеже, а не видим ко је,
Ал' чујем како шкрипе кврге гнусне.
Под силном стегом прште кости моје,
И крв из рана на махове пљусне.
Неко их стеже, а не видим ко је.

Јаук и писка свуда око мене.
У редовима црним кврге стоје,
У њима пиште деца, људи, жене,
Неко их мучи, а не знају ко је.
Јаук и писка свуда око мене.

Стежи, о стежи, невидљива сило!
И немилосно кости моје мрви,
Док најзад моје не престане било
И не исцури кап последња крви!
Стежи, о стежи, невидљива сило!

О, како ти се слатко смејем сада,
Жртва се руга џелату што коље.
Зар то врхунац мучења и јада?
Зар ништа ниси измислила боље?
О, како ти се слатко смејем сада!

Удри, и мучи, и притежи јаче,
Ал' знај да неће прећи моје усне
Ни једна речца што моли ил' плаче,
Ни бапске клетве, ни слабости гнусне!
Удри, и мучи, и притежи јаче, —

Ал' докле редом деца, људи, жене,
Плачу и пиште, бедни, покрај мене,
И ропски клече пред скривеним створем,
Врх писке, клетве, и вапаја њини'
Летеће мирно дух мој у висини,
Ко морска ласта над широким морем.