20-01-2017, 12:44 AM
Tenkisti u AR:
Okršaji jugoslovenskih tenkista sa nemačkim trupama su zbog zastarelosti opreme i loše komandne strukture uglavnom završavali u korist Nemaca ali ima nekoliko vrlo istaknutih primera herojskog otpora.
Samostalna tenkovska četa naoružana FT i M28 tenkovima se suprotstavila u južnoj Srbiji nemačkoj SS mehanizovanoj diviziji Leibstandarte Adolf Hitler, kao i Drugoj i Devetoj panzer diviziji(od prilike 12 tenkova protiv 3 cele divizije). Jedan vod je uspešno branio Stracin, gradić u blizini bugarske granice, i bio je uništen tek pošto su Nemci angažovali svoje vazduhoplovstvo(pazite,nemačke oklopne divizije nisu uspele da probiju odbranu od 3-4 naša M28 i FT-17 tenka). Jedan vod je čak uspeo da se prebaci u Grčku i odatle nastavi delovanje ali je ubrzo uništen kada su Nemci krenuli u napad na Grčku iz današnje Makedonije.
Najsjajniji primer otpora tenkovskih jedinica Jugoslovenske vojske je učešće Prvog tenkovskog bataljona u odbrani Ralje i Topole. Borbe oko Topole su započele 11. aprila,a pošto se komanda štaba povukla prema Aranđelovcu mešovitom taktičkom grupom je komandovao rezervni kapetan I klase Miodrag Milošević. On je na Oplencu imao na raspolaganju grupu sastavljenu od jedne mitraljeske čete i protivoklopne baterije. S druge strane je konjički major Dušan Radović kao komandant Prvog bataljona borbenih kola napredovao ka Topoli kako bi izvršio marš prema Kragujevcu. Oko 12 časova je jedna nemačka izviđačka grupa uspela je da osvoji Oplenac i nastavila napredovanje ka Topoli čime se našla u pozadini protivoklopne baterije kapetana Miloševića. Ipak Milošević se kao hrabar i snalažljiv oficir nije dao zbuniti i naredio je jak protivnapad gde je u žestokom sukobu, u borbi prsa u prsa nemačka izviđačka grupa razbijena i naterana u bekstvo. Nažalost u okršaju je poginuo i sam Milošević, nekoliko njegovih vojnika, kao i civil iz Bosanskog Petrovca koji se pridružio četi kao dobrovoljac.
Kada je izbila borba na Oplencu major Radović je izdao svom bataljonu naređenje da se spremi za borbu a sam ušao u četni tenk i krenuo putem za Kragujevac da zauzme bolji položaj izdajući naređenje izviđačkom odeljenu koje je vodio podnarednik Slovenac da osmatra put ispred. Radovićev bataljon se sukobio sa Jedanestom nemačkom oklopnom divizijom zapadno od raskrsnice puteva a istočno od Topole. Podnarednik Slovenac sa svojim odeljenjem se sukobio sa nemačkom patrolom na motorciklima i uništio je pri čemu je došlo do žestoke razmene mitraljeske i topovske vatre. Na insistiranje komandanta nemačke Jedanaeste divizije, a verovatno i samog komandanta Klajsta, da se pokret nastavi po svaku cenu komandant nemačke predhodnice je naredio svojim čelnim tenkovima da izvrše napad. Izviđačko odeljenje se povuklo i dva nemačka tenka su se našla direktno ispred Radovićevog vozila. Radović je, lično nišaneći topom svog tenka (komandir je i nišandžija u R 35), sa nekoliko granata uništio oba nemačka tenka. Nemačka kolona je stala, a komandant nemačke prethodnice je nenaviknut na ovakav razvoj situacije svojim vozilom izbio na čelo kolone u želji da ličnim primerom pokaže kako se mora napredovati po svaku cenu. Za njim je krenula i grupa tenkova sa jačim topovima. Radović je hladnokrvno nanišanio nemačko komandno oklopno vozilo i uništio ih jednom granatom. Zatim je nekoliko nemačkih tenkova otvorilo vatru na Radovićevo vozilo. Radović je uspeo da iskoči iz zapaljenog tenka ali su ga pokosili mitraljeski rafali. Tako je poginuo ovaj hrabri major suprotstavljajući se višestruko nadmoćnijem neprijatelju!
Sam Klajst je bio u potpunosti iznenađen pojavom jugoslovenskih tenkova i gubicima koji su naneti njegovim trupama.
Inače,negde sam pročitao da smo imali 48 tenkova M28,a negde oko 20 i nešto,pa ne znam koja je informacija tačna,isto tako negde sam pročitao da smo imali oko 118 tenkova,a negde oko 150-200,tako nešto,pa opet ne znam koja je informacija tačna.Ali u svakom slučaju,bili smo dobri što se broja tnekova tiče,jer je SAD te 1941. imala na celoj svojoj teritoriji(koja je mnogo veća od teritorije KJ)samo oko 300 tenkova,koji su bili još stariji i mnogo gori od naših.
Inače,zaboravio sam da dodam,ja predostavljam da je onaj tenkovski vod koji je prebegao u Grčku,bio sastavljen od 3-4 tenka M28,jer su oni brži i pokretljiviji,a kada je major Radović uništio sa samo jendom granatom nemački komandni tenk,nemački tenkisti videvši to,bili su zaprepašćeni,ali su se trgli pa su počeli da isaljuju granate na Radovićev tenk R35.
Okršaji jugoslovenskih tenkista sa nemačkim trupama su zbog zastarelosti opreme i loše komandne strukture uglavnom završavali u korist Nemaca ali ima nekoliko vrlo istaknutih primera herojskog otpora.
Samostalna tenkovska četa naoružana FT i M28 tenkovima se suprotstavila u južnoj Srbiji nemačkoj SS mehanizovanoj diviziji Leibstandarte Adolf Hitler, kao i Drugoj i Devetoj panzer diviziji(od prilike 12 tenkova protiv 3 cele divizije). Jedan vod je uspešno branio Stracin, gradić u blizini bugarske granice, i bio je uništen tek pošto su Nemci angažovali svoje vazduhoplovstvo(pazite,nemačke oklopne divizije nisu uspele da probiju odbranu od 3-4 naša M28 i FT-17 tenka). Jedan vod je čak uspeo da se prebaci u Grčku i odatle nastavi delovanje ali je ubrzo uništen kada su Nemci krenuli u napad na Grčku iz današnje Makedonije.
Najsjajniji primer otpora tenkovskih jedinica Jugoslovenske vojske je učešće Prvog tenkovskog bataljona u odbrani Ralje i Topole. Borbe oko Topole su započele 11. aprila,a pošto se komanda štaba povukla prema Aranđelovcu mešovitom taktičkom grupom je komandovao rezervni kapetan I klase Miodrag Milošević. On je na Oplencu imao na raspolaganju grupu sastavljenu od jedne mitraljeske čete i protivoklopne baterije. S druge strane je konjički major Dušan Radović kao komandant Prvog bataljona borbenih kola napredovao ka Topoli kako bi izvršio marš prema Kragujevcu. Oko 12 časova je jedna nemačka izviđačka grupa uspela je da osvoji Oplenac i nastavila napredovanje ka Topoli čime se našla u pozadini protivoklopne baterije kapetana Miloševića. Ipak Milošević se kao hrabar i snalažljiv oficir nije dao zbuniti i naredio je jak protivnapad gde je u žestokom sukobu, u borbi prsa u prsa nemačka izviđačka grupa razbijena i naterana u bekstvo. Nažalost u okršaju je poginuo i sam Milošević, nekoliko njegovih vojnika, kao i civil iz Bosanskog Petrovca koji se pridružio četi kao dobrovoljac.
Kada je izbila borba na Oplencu major Radović je izdao svom bataljonu naređenje da se spremi za borbu a sam ušao u četni tenk i krenuo putem za Kragujevac da zauzme bolji položaj izdajući naređenje izviđačkom odeljenu koje je vodio podnarednik Slovenac da osmatra put ispred. Radovićev bataljon se sukobio sa Jedanestom nemačkom oklopnom divizijom zapadno od raskrsnice puteva a istočno od Topole. Podnarednik Slovenac sa svojim odeljenjem se sukobio sa nemačkom patrolom na motorciklima i uništio je pri čemu je došlo do žestoke razmene mitraljeske i topovske vatre. Na insistiranje komandanta nemačke Jedanaeste divizije, a verovatno i samog komandanta Klajsta, da se pokret nastavi po svaku cenu komandant nemačke predhodnice je naredio svojim čelnim tenkovima da izvrše napad. Izviđačko odeljenje se povuklo i dva nemačka tenka su se našla direktno ispred Radovićevog vozila. Radović je, lično nišaneći topom svog tenka (komandir je i nišandžija u R 35), sa nekoliko granata uništio oba nemačka tenka. Nemačka kolona je stala, a komandant nemačke prethodnice je nenaviknut na ovakav razvoj situacije svojim vozilom izbio na čelo kolone u želji da ličnim primerom pokaže kako se mora napredovati po svaku cenu. Za njim je krenula i grupa tenkova sa jačim topovima. Radović je hladnokrvno nanišanio nemačko komandno oklopno vozilo i uništio ih jednom granatom. Zatim je nekoliko nemačkih tenkova otvorilo vatru na Radovićevo vozilo. Radović je uspeo da iskoči iz zapaljenog tenka ali su ga pokosili mitraljeski rafali. Tako je poginuo ovaj hrabri major suprotstavljajući se višestruko nadmoćnijem neprijatelju!
Sam Klajst je bio u potpunosti iznenađen pojavom jugoslovenskih tenkova i gubicima koji su naneti njegovim trupama.
Inače,negde sam pročitao da smo imali 48 tenkova M28,a negde oko 20 i nešto,pa ne znam koja je informacija tačna,isto tako negde sam pročitao da smo imali oko 118 tenkova,a negde oko 150-200,tako nešto,pa opet ne znam koja je informacija tačna.Ali u svakom slučaju,bili smo dobri što se broja tnekova tiče,jer je SAD te 1941. imala na celoj svojoj teritoriji(koja je mnogo veća od teritorije KJ)samo oko 300 tenkova,koji su bili još stariji i mnogo gori od naših.
Inače,zaboravio sam da dodam,ja predostavljam da je onaj tenkovski vod koji je prebegao u Grčku,bio sastavljen od 3-4 tenka M28,jer su oni brži i pokretljiviji,a kada je major Radović uništio sa samo jendom granatom nemački komandni tenk,nemački tenkisti videvši to,bili su zaprepašćeni,ali su se trgli pa su počeli da isaljuju granate na Radovićev tenk R35.
"За часног човека и озбиљног мушкарца,отаџбина је скуп обавеза,и у рату,и у миру-УВЕК !" -Војвода Петар Бојовић