22-01-2017, 10:42 PM
Поставила је ана Којић на свом ФБ профилу линк ка Мајситију, где је била тема о серији ''Краљевина ЈУ у Другом светском рату''. Бацих поглед и подсетих се да су се дискутанти дохватили Јозе Томашевића:
Ватра:
Што се тиче економиста и историје, често се наводи као мана Самарџићу што је економиста, а не историчар. То је глупост. И Јозо Томашевић који је пре 40 година написао књигу о истој тематици, ”Четници у Другом светском рату”, је био економиста (имао је докторат у економији и радио у струци, а тек са 50 година кренуо да пише историју), па се његова књига и данас сматра међу најреферентнијим у тој области.
Гама:
Slažem se u vezi ekonomista i ostalih zanimanja. Ne treba zamerati zvanju ali često se ono koristi kada ovaj što radi ne poštuje metodologiju. Mislim da je Bjelajac završio FPN na osnovnim studijama, Bogdan Krizman je bio pravnik, Stojan Novaković je bio filolog i sl... Ima dosta primera. Tako da to samo dokazuje da ne treba zvanje uzimati za merilo.
Upravo je metodologija ta koja definiše da li je neko kompetentan ili ne. U istoriografiji postoje nekoliko termina: amater, poznavalac, diletanta, istoričar (sa prefiksima Ba, MA, PhD)...
Еутропије:
Ponekad navratim da vidim šta se dešava na forumu ne želeći da se uključujem u raspravu, ali ponekad, kao recimo sada, imam želju da ipak ponešto dodam.
vathra ::
Што се тиче економиста и историје, често се наводи као мана Самарџићу што је економиста, а не историчар. То је глупост. И Јозо Томашевић који је пре 40 година написао књигу о истој тематици, ”Четници у Другом светском рату”, је био економиста (имао је докторат у економији и радио у струци, а тек са 50 година кренуо да пише историју), па се његова књига и данас сматра међу најреферентнијим у тој области.
Sa ovim se ne slažem. Poređenje Tomaševića i Samardžića ne stoji zato što je Tomašević bio čovek koji je, kao priznati naučnik, predmetu proučavanja prilazio na način unapred određen uzusima i strogim pravilima naučne metodologije. Mi se naravno možemo složiti ili ne sa njegovim zaključcima ali mu se ne može zameriti ništa veliko što se tiče metodologije i intelektualnog poštenja sadržanog u njegovim radovima. On jednostavno NIJE ZNAO NITI MOGAO DA PIŠE DRUGAČIJE.
Uostalom, dobar deo Tomaševićevih radova za koje kažeš da ih je radio u struci (a koje je napisao pre War and Revolution in Yugoslavia) su iz oblasti ekonomske istorije.
Samardžić, s druge strane, je... pa šta da kažem - on nije čak ni ekonomista (bar ne u onom naučnom smislu), on je pre svega novinar, žurnalist i on zbog toga NE ZNA NITI MOŽE DA PIŠE DRUGAČIJE. Ali da ne trošim reči na njegov rad jer će pomisliti da mi je opsesija.
Ватра:
Што се тиче економиста и историје, често се наводи као мана Самарџићу што је економиста, а не историчар. То је глупост. И Јозо Томашевић који је пре 40 година написао књигу о истој тематици, ”Четници у Другом светском рату”, је био економиста (имао је докторат у економији и радио у струци, а тек са 50 година кренуо да пише историју), па се његова књига и данас сматра међу најреферентнијим у тој области.
Гама:
Slažem se u vezi ekonomista i ostalih zanimanja. Ne treba zamerati zvanju ali često se ono koristi kada ovaj što radi ne poštuje metodologiju. Mislim da je Bjelajac završio FPN na osnovnim studijama, Bogdan Krizman je bio pravnik, Stojan Novaković je bio filolog i sl... Ima dosta primera. Tako da to samo dokazuje da ne treba zvanje uzimati za merilo.
Upravo je metodologija ta koja definiše da li je neko kompetentan ili ne. U istoriografiji postoje nekoliko termina: amater, poznavalac, diletanta, istoričar (sa prefiksima Ba, MA, PhD)...
Еутропије:
Ponekad navratim da vidim šta se dešava na forumu ne želeći da se uključujem u raspravu, ali ponekad, kao recimo sada, imam želju da ipak ponešto dodam.
vathra ::
Што се тиче економиста и историје, често се наводи као мана Самарџићу што је економиста, а не историчар. То је глупост. И Јозо Томашевић који је пре 40 година написао књигу о истој тематици, ”Четници у Другом светском рату”, је био економиста (имао је докторат у економији и радио у струци, а тек са 50 година кренуо да пише историју), па се његова књига и данас сматра међу најреферентнијим у тој области.
Sa ovim se ne slažem. Poređenje Tomaševića i Samardžića ne stoji zato što je Tomašević bio čovek koji je, kao priznati naučnik, predmetu proučavanja prilazio na način unapred određen uzusima i strogim pravilima naučne metodologije. Mi se naravno možemo složiti ili ne sa njegovim zaključcima ali mu se ne može zameriti ništa veliko što se tiče metodologije i intelektualnog poštenja sadržanog u njegovim radovima. On jednostavno NIJE ZNAO NITI MOGAO DA PIŠE DRUGAČIJE.
Uostalom, dobar deo Tomaševićevih radova za koje kažeš da ih je radio u struci (a koje je napisao pre War and Revolution in Yugoslavia) su iz oblasti ekonomske istorije.
Samardžić, s druge strane, je... pa šta da kažem - on nije čak ni ekonomista (bar ne u onom naučnom smislu), on je pre svega novinar, žurnalist i on zbog toga NE ZNA NITI MOŽE DA PIŠE DRUGAČIJE. Ali da ne trošim reči na njegov rad jer će pomisliti da mi je opsesija.