24-01-2017, 06:05 PM
Љубиша Савић "Маузер"
![[Слика: Ljubi_a_Savi_Mauzer.jpg]](https://s23.postimg.org/gep8cb5jf/Ljubi_a_Savi_Mauzer.jpg)
Рођен 11. августа 1958. године у селу Ковачићима поред Бијељине, од оца Ђорђа и мајке Анке. До рата је радио као социјални радник у Бијељини. жена Бојана, исте струке, имају два малолетна сина, у моменту Маузерове погибије (убијен) 7. јуна 2000. године. Али, иако је могао имати пола града, и после рата са породицом остао у двособном стану при Центру за социјални рад. Његова интелигенција, способност да брзо и смирено реагује у стресним ситуацијама и његов поглед на свет на начин да је човек основа свега, за кратко време створили су команданта познатог међу официрима и омиљеног међу борцима. Много пажње након рата је посвећивао размишљању како помоћи бившим борцима. Заједно са Арканом одлучујуће допринео ослобађању Бијељине, од муслимана. Постаје командант гарде "Пантери", која је била једна од најелитнијих јединица у РС.
Јединица је основана 2. маја 1992. године под називом "Српска национална гарда" Самосталне аутономне области Семберије и Мајевице, а носилац активности на њеном оснивању био је Љубиша Савић Маузер, односно припадници "Српског фонда солидарности" који је раније основан 7. јула 1991. године. У каснијем формацијском устројавању бригаде иста је променила неколико назива и то: Прва гардијска бригада, Гардијска бригада, Прва специјална бригада, Специјална бригада, да би на крају добила име Прва Бијељинска лака пјешадиска бригада, али је међу борцима и у народу остало омиљено и препознатљиво име Специјална бригада "Гарда Пантери".
Јединица је учествовала на многобројним ратиштима почевши од Зворника, затим Брчког где са великим успехом доприноси успостављању и обезбеђењу "Коридора живота", затим Мајевице, Смолуће, Посавине, Братунца, Озрена, Сарајева, Купреса и Бихаћа. У временском периоду од четири године кроз јединицу је прошло око 2000 бораца, а ратни успеси су ову бригаду учинили славном, јер је постала веома цењена и популарна код народа, што је за резултат имало да је иста у свом саставу имала доста добровољаца како из бивше Бих, тако из Србије, Црне Горе а и шире.
Јединица је из рата изашла са 100 погинулих и настрадалих бораца, те око 750 рањених од којих су многи и више пута рањавани. Јединица је у борбама на Мајевици 1992. године изгубила тадашњег команданта Бранка Пантелића Пантера, а након рата 7. јуна 2000. године убијен је и њен оснивач Љубиша Лазић Љути. Бригада је одликована са два ордена и то, Орденом Немањића и Орденом Карађорђеве звезде другог реда.
Рођен 11. августа 1958. године у селу Ковачићима поред Бијељине, од оца Ђорђа и мајке Анке. До рата је радио као социјални радник у Бијељини. жена Бојана, исте струке, имају два малолетна сина, у моменту Маузерове погибије (убијен) 7. јуна 2000. године. Али, иако је могао имати пола града, и после рата са породицом остао у двособном стану при Центру за социјални рад. Његова интелигенција, способност да брзо и смирено реагује у стресним ситуацијама и његов поглед на свет на начин да је човек основа свега, за кратко време створили су команданта познатог међу официрима и омиљеног међу борцима. Много пажње након рата је посвећивао размишљању како помоћи бившим борцима. Заједно са Арканом одлучујуће допринео ослобађању Бијељине, од муслимана. Постаје командант гарде "Пантери", која је била једна од најелитнијих јединица у РС.
Јединица је основана 2. маја 1992. године под називом "Српска национална гарда" Самосталне аутономне области Семберије и Мајевице, а носилац активности на њеном оснивању био је Љубиша Савић Маузер, односно припадници "Српског фонда солидарности" који је раније основан 7. јула 1991. године. У каснијем формацијском устројавању бригаде иста је променила неколико назива и то: Прва гардијска бригада, Гардијска бригада, Прва специјална бригада, Специјална бригада, да би на крају добила име Прва Бијељинска лака пјешадиска бригада, али је међу борцима и у народу остало омиљено и препознатљиво име Специјална бригада "Гарда Пантери".
Јединица је учествовала на многобројним ратиштима почевши од Зворника, затим Брчког где са великим успехом доприноси успостављању и обезбеђењу "Коридора живота", затим Мајевице, Смолуће, Посавине, Братунца, Озрена, Сарајева, Купреса и Бихаћа. У временском периоду од четири године кроз јединицу је прошло око 2000 бораца, а ратни успеси су ову бригаду учинили славном, јер је постала веома цењена и популарна код народа, што је за резултат имало да је иста у свом саставу имала доста добровољаца како из бивше Бих, тако из Србије, Црне Горе а и шире.
Јединица је из рата изашла са 100 погинулих и настрадалих бораца, те око 750 рањених од којих су многи и више пута рањавани. Јединица је у борбама на Мајевици 1992. године изгубила тадашњег команданта Бранка Пантелића Пантера, а након рата 7. јуна 2000. године убијен је и њен оснивач Љубиша Лазић Љути. Бригада је одликована са два ордена и то, Орденом Немањића и Орденом Карађорђеве звезде другог реда.