24-01-2017, 07:58 PM
Срђан Кнежевић
![[Слика: image.jpg]](https://s27.postimg.org/3mag8gwk3/image.jpg)
Рођен је у Тврдимићима 19. јануара 1958. године. Основну школу је завршио на Тилави, а средњу у Сарајеву. Почетком распада Југославије је био у јединицама Југословенске народне армије у саставу Шесте личке бригаде на Плитвицама. У пролеће 1992. се на кратко прикључује Министарству унутрашњих послова Републике Српске. Одмах по оснивању се прикључује Јахоринском батаљону у саставу Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске, а након погибије тадашњег команданта у фебруару 1993. заузима његово место. Од 22. фебруара 1993. је постављен за команданта новооснованог јуришно извиђачког одреда Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске који је прозван "Бели вукови". Рањен је 16. маја 1995. у борбама на Дебелом брду. Од 22. фебруара 1993. године па све до пролећа 1996. је остао командант Белих вукова.
Обављао је дужност заменика начелника Центра јавне безбедности Српско Сарајево када је из заседе убијен 7. августа 1998. године у Палама. У тренутку смрти је имао 41 годину. Његово убиство је остало неразјашњено.
Јединица је добила назив по томе што су њени припадници остали завејани у мећави на планини Бјелашници коју могу само вукови да преживе. Јединица је између осталог учествовала у борбама на Мошевачком брду које се налази на Нишићкој висоравни. У јединици се налазио велики број руских добровољаца, који су учествовали у рату на страни Војске Републике Српске.
![[Слика: image.jpg]](https://s27.postimg.org/3mag8gwk3/image.jpg)
Рођен је у Тврдимићима 19. јануара 1958. године. Основну школу је завршио на Тилави, а средњу у Сарајеву. Почетком распада Југославије је био у јединицама Југословенске народне армије у саставу Шесте личке бригаде на Плитвицама. У пролеће 1992. се на кратко прикључује Министарству унутрашњих послова Републике Српске. Одмах по оснивању се прикључује Јахоринском батаљону у саставу Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске, а након погибије тадашњег команданта у фебруару 1993. заузима његово место. Од 22. фебруара 1993. је постављен за команданта новооснованог јуришно извиђачког одреда Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске који је прозван "Бели вукови". Рањен је 16. маја 1995. у борбама на Дебелом брду. Од 22. фебруара 1993. године па све до пролећа 1996. је остао командант Белих вукова.
Обављао је дужност заменика начелника Центра јавне безбедности Српско Сарајево када је из заседе убијен 7. августа 1998. године у Палама. У тренутку смрти је имао 41 годину. Његово убиство је остало неразјашњено.
Јединица је добила назив по томе што су њени припадници остали завејани у мећави на планини Бјелашници коју могу само вукови да преживе. Јединица је између осталог учествовала у борбама на Мошевачком брду које се налази на Нишићкој висоравни. У јединици се налазио велики број руских добровољаца, који су учествовали у рату на страни Војске Републике Српске.