[ПРОСВЕТАР]

Благослов Светога Саве


Љубљена Ђецо моја:
минуше вјекови као трептај ока,
а моја Душа спокоја не нађе
јер рана је моја превише дубока,
дубља од значаја Косовскога Боја
као презир хладна,к'о лош пут широка.

Само онај што за чеда своја дисао није
не може разумјети бол од којега срце трне,
као од гријеха Душа чедна,
као пред курјаком младунче срне,
и само такав не зна какав се немир крије
кад Оцу Синовљев поглед открије,
да међу Браћом клија коров неслоге црне.

Свака је рана ваша и моја рана била,
сваки сам пререзан гркљан својом крвљу мазио,
слађе н'о чашу меда,чашу сам жучи пио
само да мање пате Ђечица моја мила.

Без престанка Господа молио,
и Мајци Божијој Молитве узносио
да вам Крст оставе и страшну Голготу,
само да униште ту неслогу вашу,
ту злу крв проклету,ту вјечну срамоту!

Јер мудар се не боји онога што му тијело
може погубити,
већ онога што раба Божијег у њему жели убити,
мудар са осмјехом иде на Голготу
јер зна да тај пут води вјечноме животу.
Мудар не носи радо ланце,али их поносно носи
јер зна да тако Господу служи,а зломе пркоси!

Много сам Браће,Очева,Ђедова ваших привео Господу
поносна срца и радосне Душе,
цијелу вјечност плачући гледах како вам очи боду
и Храмове руше,
и туга је моја радосна била,и моји јецаји
бијаху срећни,
јер знадох да патња ваша,улаз је у живот вјечни,
и да ми је све Молитве Господ испунио
и живот човјека вриједним учинио,
и онај земаљски кратки,и овај непролазни,
и сви би ми порази били слатки,
и не би ми ова бесједа сличила казни,
само да Ђецо моја видим вашу Слогу,
да к'о срећан Отац заблагодарим Богу
и кажем:

„Слава Теби Господе што Ђецу моју Вјера
и Љубав воде,
што душмани лажу јер Ђеца се моја као Браћа слазу
та ће Слога Света зацијелити ране
том ће Слогом Срби огњишта да бране,
опет им је Образ скупљи од живота,
опет им са лица ликује доброта
и нико их више побједити не може,
хвала што си Србство Васкрснуо Боже!”

Ликота

СРБИНЕ НЕ ДОЗВОЛИ ДА ТИ ПРО-ЗАПАДНИ РЕЖИМ У СРБИЈИ И ЕКУМЕНА КОЈА ПОКУШАВА ДА СЕ УПОДОБИ СВЕЈЕРЕСИ ЛАТИНСКОЈ

С К Р А Ћ У Ј Е

и

С Е Ч Е

СВЕТОСАВСКУ ХИМНУ, НО ПЕВАЈ ИЗ ПУНИХ ГРУДИ ОВАКО:

Ускликнимо с љубављу

Светитељу Сави

Србске Цркве врховној

Светитељској глави,


Тамо Венци, тамо Слава,

Где нам Србски Пастир Сава,

Појте њему Срби

Песму и утројте!


Из те Свете Горе нам,

Дође, Oче Саво,

Сузе Браћи oбриса,

Немањића Славо,


Свештениче Цркве сјајне,

Духовниче Свете Тајне,

Саво, Светитељу међу Апостоли!


С неба шаље Благослов,

Свети Отац Сава,

Са свих страна сви Срби,

С мора и Дунава,


К небу главе подигните,

Саву тамо угледајте,

Саву Србску Славу,

Пред Престолом Творца!


Благодарна Србијо,

Пуна си љубави,

Према твоме Пастиру,

Светитељу Сави,


Босна и Херцеговина,

Светог Саве Дедовина,

С тобом славе Славу,

Светитеља Саву!


Славонијо, Крајино,

Мајко Краљевино,

Војводино, Приморје,

И Србијо Стара,

Раванице, чувај нам

Tело Кнез Лазара!


Црна Горо, Сестро мила,

Здраво и ти с нами била!

Да славимо Славу,

Светог Оца Саву!


Милешево слави се,

Телом Светог Саве,

Кога славе сви Срби,

С обе стране Саве,


Синан паша ватру пали,

Тело Светог Саве спали,

Ал’ не спали Славе,

Нити спомен Саве!


Пет векова Србин је,

у ропству чамио,

Светитеља Саве,

Име је славио,


Свети Сава Србе воли,

И за њих се Богу моли,

Појте му Срби,

Песму и утројте!


Да се србска сва срца,

С тобом уједине,

Сунце мира, љубави,

Да нам свима сине!


Да живимо сви у слози

Свети Саво, ти помози.

Почуј глас свог Рода

Србскога Народа!


И ми твоји Србчићи,

С ове стране мора,

Србске Цркве верна чада,

Србскога говора,


Славимо те Свети Саво,

Србске Цркве сјајна Славо,

О дивнога славља,

Отче Светосавља!

ХРИСТОС ПОСРЕДЈЕ НАС!

---

Светосавска Беседа Преосвештеног Владике Србског Артемија: