[херцеговац]

Манола није четник, Недићевац, сељак, он није човјек, него демон кога се плаше и људи и животиње.

Хладно лице. Никада није у обичном животу заједнице, а увијек је ту, присутан.

У старту се открива његова демонизованост када сељаци на почетку филма кажу да он обилази свако јутро мјесто на голготи, мјесто гдје он коље принесене жртве. Тамо гдје су остављена она два Недићевца касније. Демони привучени крвљу и ритуалним клањем обилазе таква мјеста.

И она два Недићевца су му остављена као жртве. Као и она храна што му је момак донио под стреху. Ритуално је и прање рука послије клања Недићеваца.

Оно што ми се не свиђа је ругање послиједњој вечери, јер је у штабу дванаесторица људи и како се Кадијевић у комунистичком духу беспотребно наругао нашој вјери.

Тако да Манола нема везе ни са четницима нити филм има икакве везе да ли је војска легализована или није. Овдије се и не о четницима него му је требала та суморна атмосфера рата, мада је Србија била четничка сем малих дијелова, ипак ако би ставио у овакву конотацију партизане сигурно би главио робију.

Суштина је да се ради о људима и мрачним дубинама заједнице.