14-12-2013, 07:26 PM
Проба...
Када је било 30.000 људи, почетком 42 или 45? Колико је од тог броја заиста било задужено за Југославију, по периодима, највише ме занима 42? Колико људи је имало приступ подацима који су се тицали Југославије?
Мени делује да он прича о ефикасности (проценту дешифрованог материјала у односу на ухваћен) а не о односу ухваћеног и дешифрованог материјала у односу на укупан немачки радио саобраћај.
Тако испада да су нпр ухватили 5% од укупног броја депеша али је проценат депишифрованог веома висок. Ипак, то је и даље само 4-5% материјала (лупио сам цифре, ако ви имате егзактне податке, изнесите).
Друго, као што сте и подвукли,Ултра је успешно дешифровала ухваћене депеше али које су биле од малог значаја.
Ипак, не помињу се конкретни подаци, колико ухваћено, дешифровано и проценат у укупном саобраћају.
И на крају, ипак је то Крипс..
Хинслијев вишетомни рад говори обавештајним подацима, у првом реду прикупљеним из Ултре, њеној важности и утицају на глобални рат, тј на одлуке у вођењу истог. Пропорција не мора бити идеална, али зар пар процената заступљености не даје јасну слику? Ако не о количини материјала добијеног из Југославије, онда дефинитивно о важности који је придаван том подручју из угла Ултре?
И, не доносим закључке већ размишљам - па имам основану сумњу.
А ви никако да оповргнете конкретним подацима...
(14-12-2013, 09:38 AM)ватхра Пише:(14-12-2013, 12:55 AM)Chicot Пише: Имао сам на уму још једну битну ствар коју нисам поменуо до сада. Мислим да се сви аутори који су до сада обрађивали Ултру генерално слажу у томе: Ултра је "највеће благо" Британаца и најстроже чувана тајна у другом св. рату. Као таква, природно је - а на томе се често инсистира - да се максимално ограничи приступ Ултриним подацима, а самим тим и број људи ангажован на дешифровању, како би се спречило цурење информација. Логично је да је фокус био на најважнијим стварима у које свакако не спада активност гериле на Балкану. Јурили су комуникацију врховне команде у вези са главним ратиштима, снабдевањем, стратешки размештај трупа, подморнице (које су једно време биле приоритет савезника)...Делимично си у праву, што значи и да добрим делом ниси у праву...
Код Британаца је на дешифровању радило око 30 хиљада људи! Већина њих разне "механичке" послове, из којих се није видео резултат.
Али, сами резултати јесу били строго ограничени.
Када је било 30.000 људи, почетком 42 или 45? Колико је од тог броја заиста било задужено за Југославију, по периодима, највише ме занима 42? Колико људи је имало приступ подацима који су се тицали Југославије?
(14-12-2013, 09:38 AM)ватхра Пише:(14-12-2013, 12:55 AM)Chicot Пише: Онда произилази да је и квантитет и квалитет дешифрованих порука одавде сразмерно мали. Велики је ризик за информације које не могу да помогну да се преломи рат.Погледај овај део из Крипсовог рада:
Цитат:The German occupying forces, and to a lesser extent the Italians, had little option but to use radio for communications between their units in Yugoslavia and to both the German Army Command in Salonika and the Oberkommando der Wehrmacht (OKW - the High Command of the German armed forces). The infrastructure of the country was primitive and was frequently disrupted by the resistance. Radio was, so they thought, a safer and more reliable form of communicating than post or courier. Decrypts were to show that the Abwehr had to rely to some extent on pigeons to send messages, probably not terribly dependable but more secure. Bletchley Park was able to decrypt many of the German signals, which led the authors of its internal history of Sigint in Yugoslavia and the Balkans to write in 1945 'that never in the field of Signals Intelligence has so much been decrypted about so little'.
Мени делује да он прича о ефикасности (проценту дешифрованог материјала у односу на ухваћен) а не о односу ухваћеног и дешифрованог материјала у односу на укупан немачки радио саобраћај.
Тако испада да су нпр ухватили 5% од укупног броја депеша али је проценат депишифрованог веома висок. Ипак, то је и даље само 4-5% материјала (лупио сам цифре, ако ви имате егзактне податке, изнесите).
Друго, као што сте и подвукли,Ултра је успешно дешифровала ухваћене депеше али које су биле од малог значаја.
Ипак, не помињу се конкретни подаци, колико ухваћено, дешифровано и проценат у укупном саобраћају.
И на крају, ипак је то Крипс..
(14-12-2013, 09:38 AM)ватхра Пише:(14-12-2013, 12:55 AM)Chicot Пише: И овај податак који сте навели говори о томе: у односу на укупну важност Ултре и обим материјала који је понудио Хинсли, Југославија је готово безначајна. Према томе, док се не докаже супротно сумњам да је количина материјала која је сакупљена тим путем била довољна за озбиљне стратешке анализе и доношење радикалних и пресудних одлука - војних, политичких, небитно - независно тј без консултовања свих других извора (а други извори причају сасвим другу причу).Поредиш бабе и жабе. Зашто мислиш да је количина дешифрованог материјала сразмерна томе шта је написао Хинсли?![]()
Овако причаш и доносиш закључке о нечему што ниси ни видео.
И занимљиво је да се дешифровани документи упореди са немачким документима, мада се мени нешто чини да и они причају исту причу...
Хинслијев вишетомни рад говори обавештајним подацима, у првом реду прикупљеним из Ултре, њеној важности и утицају на глобални рат, тј на одлуке у вођењу истог. Пропорција не мора бити идеална, али зар пар процената заступљености не даје јасну слику? Ако не о количини материјала добијеног из Југославије, онда дефинитивно о важности који је придаван том подручју из угла Ултре?
И, не доносим закључке већ размишљам - па имам основану сумњу.
А ви никако да оповргнете конкретним подацима...
