[херцеговац]

Пази како ми се обраћаш.

Ти смрдиш на нечовјештво, а видим да никада у животу ниси видио погинулог војника сем у холивудским филмовима. Да си мало прошао '92-ге другачије би писао.

Када су наши у мају '92-ге заробили два шиптара, диверзанта ХОС-а, не могу се сијетити шта сам те вечери осјећао према њима, али када су наши завршили посао имао сам само жељу да се размјене, јер више нису били непријатељи, како би их њихови сахранили по њиховим обичајима.

Тога се добро сијећам, јер ми је Стари био у ХОС-овом логору Дретељ као и многи други Срби из долине Неретве.

Када смо се повлачили групе су упадале у засједе, а и ЈНА је враћала ТО у сигурну смрт па су и ту људи гинули. Једно опште расуло.

Да ли си свијестан колика је утјеха када породица размијеном добије тијело погинулог брата, оца...?

Читуља је знак интимне жалости породице и није за профану употребу.