[Ратко]

Свако смозадовољавање и вербалну онанију како Радоша Булајића тако и оних креатура са Срамног сервиса Србије у корјену сијећи документима и историјским чињеницама.

Једна таква акција би брзо нашла одјека у јавности и медијима којима је Срамни сервис Србије конкуренција.

Медији из Републике Српске би једва дочекали да промовишу једну овакву добро испланирану и избалансирану акцију!

Не. Документе и историјске чињенице ево више од две деценије нудимо, али се ствари ипак полако крећу, миц по миц.
Не би медији прихватили, како због тога што их та тема толико не занима, још и више због чињенице да сада не желе корак даље (од овог што нуди ''Равна Гора'').
Доказ да је тако је и то што не прихватају премијерно емитовање серије ''Краљевина Југославија у Другом светском рату'', а која управо нуди те документе и историјске чињенице.

У једној анкети овако је било изјашњавање:


Да ли се Дража Михаиловић у Другом светском рату борио против окупатора или је сарађивао са њим ?

Борио се против окупатора 31,2% Сарађивао је са њим 16,6% И борио се и сарађивао 8,8%
Не знам 43,4%


Да ли сте за то да суд рехабилитује генерала Дражу Михаиловића?

Да 43,3% Можда 6,1% Не 15,6% Не знам 34,9%

Треба ово преокренути, а томе итекако доприноси и оваква ''Равна Гора''.

---

Боље је што је снимљена и оваква серија, него да је уопште није било. Дефинитивно.
Мислим да ће симпатије гледалаца сигурно ићи према Дражи и четницима, јер се и из овакве серије види ко се бори за свој народ и са искључиво таквом мотивацијом, а ко за власт (диктатуру) и то по наређењу стране силе (СССР).

Издвојио бих два текста која изговарају кључни комунисти у серији:

Тито:

''...Није добро да народу о тому говоримо лоше. Ма како лоше мислили, то не смијемо говорити. Изазват ћемо мржњу и револт народа. То морамо полако. За сада не смијемо ни једну ружну ријеч да кажемо о њиховом краљу. Срби су опијени монархијом и не смијемо их иритирати...''

Друга сцена:

Ђилас објашњава да излази ''Ново време'' и да га окупатор обезбеђује 24 часа, али је ипак било ''великих саботажа''.

Тито:

''Тко је извео саботаже? Наши активисти?''

Ђилас:

''Не знамо. Можда су наши симпатизери, а наши чланови нису.''

Тито:

И ви немате контакт са тим симпатизерима? То је недопустиво! То не могу толерисати!''

Иван Милутиновић:

''Неко нам прави забуне, друже стари, као да хоће да нас намерно оцрни код Немаца. Сваки озбиљнији инцидент који се догови, то се приписује комунистима. Ми знамо наређење Коминтерне да се у овом тренутку ништа озбиљно не предузима, али имамо утисак да неко намерно ради да нас компромитује и код Немаца и код народа''.


Иначе, каплар Чутурич, једини четник који (без сарадње и са ким) прави непочинства, биће и сам убијен од другог четника (Милисава) у покушају силовања његове сестре.



ЗАВРШНА СЦЕНА СЕРИЈЕ ''РАВНА ГОРА''


На предивном пропланку поред колибе смештена је група подофицира и војника. Међу њима је мајор Палошевић са подигнутим двогледом. Ту су и наредник Перовић, Мешковић, капетани Илић и Рељић и још неколико придошлица.
Кад осмотри кроз двоглед долину која се простире испод њих, мајор Палошевић застаде. Спусти двоглед.

- Мислим да долази Чича...

Онда поново подиже двоглед. На ивици ливаде, из густе шуме појави се Дража са својом групом. На коњу који води капетан Тарас седи мајор Аца Мишић.
Палошевић задовољно спусти двоглед.

- Наредниче застава!

Наредник Перовић из ранца, журно извади заставу 41. пешадијског пука Друге армије. Рељић му додаде свеже издељани јарбол. Војници журе да окаче заставу.

- Брже, брже! Шт сте чекали досад?!

Дража и остали се приближише.

- Господо официри, подофицири и војници мирно! Почасни поздрав!

Командује Палошевић, на шта сви стадоше у строј, спремни за почасни поздрав.
Очаран прелепим пределом, ходајући задихан, Дража примети Палошевића и његову групу на узвишењу. Онда се обрати Дејановићу и осталима поред себе.

- Ту смо, браћо! Стигли смо!
Аца Мишић сиђе са коња. Дође до Драже, лагано, са штапом у руци.

- Погледај. Све да нам узму могу, ал' то што нам је Бог дао, никако...
Дража, задовољан погледом, са осмехом погледа Мишића. Потапша га по рамену.

- Хоћемо ли полако мајоре?

Погледаше према узвишењу, на којем формиран чека строј Брзог одреда, са Палошевићем испред свих. Перовић, са заставом у почасном ставу, стоји са стране. Тишина је. Само се чује цвркут птица.
Дража, осмехнут, уморан и благо опијен планинским ваздухом, крену према узбрдици, а за њим кренуше сви, сем Милисава. Тарас се осврну према њему.

- Шта је момче? Уморио си се?
Милисав, гледајући с леђа како Дража граби према Палошевићу, који га дочекује у ставу мирно уз салутирање проговори.

- Били смо оволики пут да дођемо овде?
- Јес' вала...
Признаде Тарас.
Милисав заврте главом.

- Нисмо морали. Могли смо да останемо на мојој Тари...Исто је овако...
- То ти мислиш...
Тарас се задовољно осмехну па крену за Дражом.
- Тарас!
Позва га Милисав. Овај стаде. Осврну се.
- Како се зове ова планина?
Тарас га погледа.
- Стварно не знаш?
- Не знам...
Искрен је Милисав.
- Научићеш...Сви Срби ће да науче...
Рече Тарас.
- Како се зове?
Инсистира Милисав.

- Равна Гора...
Изговори Тарас важно и свечано. Затим погледа према колибама. Тамо, Дража се поздрави са Палошевићем, који му предаде рапорт.
Тарас онда крену према брду и остави за собом Милисава, подбоченог на пушку, како гледа за њим. Он тихо као за себе прошапута.
- Равна Гора...
У том тренутку, са пропланка се зачу химна Боже правде...Милисав се трже, погледа према колибама и виде, горе, на узвишењу, како Дража љуби заставу, док Брзи одред пева химну. Милисав крену ка њима. Гором одјекује песма Боже правде. Ведро је, Србија изгледа чудесно и лепо.