[Шумадинац]

.
БЕДЕМ И БРАНИК КОСОВА


Артемије је слао своје клирике, са претензијом да остану њему потчињени, чак у друге Православне Цркве, – у Александријску Патријаршију, у Чехословачку, у Аустралију, – а свог „архимандрита Симеона” послао је у Солун и дао му свој антиминс и благослов да служи у хиландарском метоху у Солуну, који, као и Хиландар, канонски припада цариградском Патријарху. Виловски је притом на Литургији помињао епископа Артемија док нису дошли из надлежне црквене власти у Грчкој и одузели тај антиминс. Артемије за тај велики канонски прекршај није казнио Симеона ни епитимијом иако је Свети Сабор то од њега својом одлуком маја 2006. године, изричито тражио. Неизвршене одлуке Светог Архијерејског Сабора, од маја 2006. па надаље, и биле су пресудне за Артемијево уклањање са епархије. Нема ту ни најмање места за накнадно измишљане мегаломанске идеје да га је „требало уклонити” – као „бедем и браник” Косова, Православља и Српства(!).

СПЦ