02-03-2017, 11:45 AM
Нове неистине А. Јевтића
НОВЕ НЕИСТИНЕ А. ЈЕВТИЋА
Епископ херцеговачки А. Јевтић наставља несмањеном жестином са ширењем неистина и клевета против Епископа рашко-призренског Артемија и његових сарадника.
Тако је још једним ”братским” писмом упућеном Преосвећеном Епископу Артемију, објављеним првобитно на сајту www.spc.rs 23. новембра 2010, изнео већ познате клевете и оптужбе, које годинама понавља по Српској Цркви и шире.
Поред неистиних тврдњи о милионским свотама, крађи новца, мафијашкој групи, Радету Неимару, канонским кривицама, итд, поново се наглашава кривица за организовање тобожњег атентата на свештеника Срђана Станковића.
На овом случају г-дин А. Јевтић инсистира још од 2006, тврдећи да су атентат на Срђана Станковића организовали Епископ Артемије и његови сарадници.
У свом недавном писму иде и корак даље, тврдећи да ”су његови (тј. Епископа Артемија) сарадници пуцали на … Срђана Станковића и на његову дечицу и попадију”.
Медији, који су преузели ову тему у обраду и пласирање јавности, наводе име човека који је ухапшен и осуђен након инцидента. Ради се о извесном г-ну Бојану Дисићу. Г-дин Јевтић га у својим најновијим конструкцијама назива ”сарадником” Епископа Артемија, чињеница која нема никаквог додира са истином.
Ко је уосталом, од званичних органа, када и којим документом, изјавио да се заиста радило о атентату на Срђана Станковића, и да је том приликом пуцано чак ”на његову дечицу и попадију”, осим што то тврди г-дин Јевтић, и што се то сугерисало још у време инцидента, преко сајта манастира Високи Дечани? Не личи ли ова пропаганда, коју води г-дин Јевтић и остали већ препознати, на добро познате принципе Гебелсовске пропаганде?
И који документи сведоче да је Бојан Дисић био (или да јесте) сарадник Епископа Артемија?
За тако тешке кривице, као што је организовање атентата (и његово извршење), клирицима према Канонима Цркве следују најтеже казне. Зашто се тај случај није санкционисао још тада, 2006. године? Зашто је допуштено да одговорни за то тобожње недело (Епископ Артемије, Архимандрит Симеон, и други) остану некажњени, и то годинама? Зашто годинама није приложен ниједан доказ, него је само непрестано ”подгревана” атмосфера и стварана клима јавног линча поменутих?
Уосталом, Канони Цркве су јасни и у следећем: уколико неко износи оптужбе против клирика, па затим не може да их докаже, он подлеже казни предвиђеној за тобожњег извршиоца (6. Канон Другог Васељенског Сабора). Сагласно томе, бивши Епископ Атанасије, требало је, још тада 2006, да буде кажњен оном казном, која је предвиђена за недело што је приписивао Епископу Артемију и његовим сарадницима.
Нити је, међутим, тај случај икада испитиван и испитан од стране надлежних црквених органа, нити су икада било какви докази поднети (јер и не постоје), нити је Епископу Артемију и његовим сарадницима суђено по том питању – па сходно томе ни г-дин Јевтић никада није дошао у опасност да подлегне казни за злочин који је неоправдано, а тенденциозно и смишљено, приписивао Епископу Артемију, Архимандриту Симеону, Предрагу Суботичком, итд.
И најновији случај са кривицом за организовање тобожњег атентата у многоме подсећа на веома свежи случај са тзв. демантијем из Јерусалимске Патријаршије, од стране Игумана манастира Светог Саве Освећеног, о. Евдокима. Потпуно је разобличено лукавство и перфидност са којом су организатори сплетке око тобожњег демантија из Јерусалимске Патријашије обмањивали јавност неколико дана (Саопштење је објављено на сајту узурпиране Епархије рашко-призренске, а у њему се наводи да је извор тих информација Српска Патријаршија у Београду!).
Тако се и у случају организовања тобожњег атентата, као и у свим другим оптужбама које се већ месецима и годинама стављају на терет Епископу Артемију, Архимандриту Симеону и осталим сарадницима, на веома лукав и подмукао начин измишљају непостојеће кривице, које се затим шире и преносе свим могућим средствима, ствара се атмосфера јавног линча, да би се на крају добила ”глава на тањиру” Епископа Артемија, Архим. Симеона и осталих поменутих.
Све ове, као и многобројне друге, вишегодишње клевете и неистине које се неправедно износе, Управа Епархије рашко-призренске сусреће са радошћу, трудећи се да следи реч Господњу: ”Блажени сте када Вас успрогоне и узасрамоте и реку на Вас сваку рђаву реч лажући, Мене ради. Радујте се у онај дан и играјте…”(Мт 5, 11-12).
Истовремено у срцу је и жалост, за гонитеље, због њиховог духовног и моралног суноврата, који је видљив свима, и жалост, јер се изгледа и у овом случају испуњавају речи Христове (које је изрекао Јеврејима): ”Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините; … он не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи” (Јн 8, 44).
Инфо служба
НОВЕ НЕИСТИНЕ А. ЈЕВТИЋА
Епископ херцеговачки А. Јевтић наставља несмањеном жестином са ширењем неистина и клевета против Епископа рашко-призренског Артемија и његових сарадника.
Тако је још једним ”братским” писмом упућеном Преосвећеном Епископу Артемију, објављеним првобитно на сајту www.spc.rs 23. новембра 2010, изнео већ познате клевете и оптужбе, које годинама понавља по Српској Цркви и шире.
Поред неистиних тврдњи о милионским свотама, крађи новца, мафијашкој групи, Радету Неимару, канонским кривицама, итд, поново се наглашава кривица за организовање тобожњег атентата на свештеника Срђана Станковића.
На овом случају г-дин А. Јевтић инсистира још од 2006, тврдећи да су атентат на Срђана Станковића организовали Епископ Артемије и његови сарадници.
У свом недавном писму иде и корак даље, тврдећи да ”су његови (тј. Епископа Артемија) сарадници пуцали на … Срђана Станковића и на његову дечицу и попадију”.
Медији, који су преузели ову тему у обраду и пласирање јавности, наводе име човека који је ухапшен и осуђен након инцидента. Ради се о извесном г-ну Бојану Дисићу. Г-дин Јевтић га у својим најновијим конструкцијама назива ”сарадником” Епископа Артемија, чињеница која нема никаквог додира са истином.
Ко је уосталом, од званичних органа, када и којим документом, изјавио да се заиста радило о атентату на Срђана Станковића, и да је том приликом пуцано чак ”на његову дечицу и попадију”, осим што то тврди г-дин Јевтић, и што се то сугерисало још у време инцидента, преко сајта манастира Високи Дечани? Не личи ли ова пропаганда, коју води г-дин Јевтић и остали већ препознати, на добро познате принципе Гебелсовске пропаганде?
И који документи сведоче да је Бојан Дисић био (или да јесте) сарадник Епископа Артемија?
За тако тешке кривице, као што је организовање атентата (и његово извршење), клирицима према Канонима Цркве следују најтеже казне. Зашто се тај случај није санкционисао још тада, 2006. године? Зашто је допуштено да одговорни за то тобожње недело (Епископ Артемије, Архимандрит Симеон, и други) остану некажњени, и то годинама? Зашто годинама није приложен ниједан доказ, него је само непрестано ”подгревана” атмосфера и стварана клима јавног линча поменутих?
Уосталом, Канони Цркве су јасни и у следећем: уколико неко износи оптужбе против клирика, па затим не може да их докаже, он подлеже казни предвиђеној за тобожњег извршиоца (6. Канон Другог Васељенског Сабора). Сагласно томе, бивши Епископ Атанасије, требало је, још тада 2006, да буде кажњен оном казном, која је предвиђена за недело што је приписивао Епископу Артемију и његовим сарадницима.
Нити је, међутим, тај случај икада испитиван и испитан од стране надлежних црквених органа, нити су икада било какви докази поднети (јер и не постоје), нити је Епископу Артемију и његовим сарадницима суђено по том питању – па сходно томе ни г-дин Јевтић никада није дошао у опасност да подлегне казни за злочин који је неоправдано, а тенденциозно и смишљено, приписивао Епископу Артемију, Архимандриту Симеону, Предрагу Суботичком, итд.
И најновији случај са кривицом за организовање тобожњег атентата у многоме подсећа на веома свежи случај са тзв. демантијем из Јерусалимске Патријаршије, од стране Игумана манастира Светог Саве Освећеног, о. Евдокима. Потпуно је разобличено лукавство и перфидност са којом су организатори сплетке око тобожњег демантија из Јерусалимске Патријашије обмањивали јавност неколико дана (Саопштење је објављено на сајту узурпиране Епархије рашко-призренске, а у њему се наводи да је извор тих информација Српска Патријаршија у Београду!).
Тако се и у случају организовања тобожњег атентата, као и у свим другим оптужбама које се већ месецима и годинама стављају на терет Епископу Артемију, Архимандриту Симеону и осталим сарадницима, на веома лукав и подмукао начин измишљају непостојеће кривице, које се затим шире и преносе свим могућим средствима, ствара се атмосфера јавног линча, да би се на крају добила ”глава на тањиру” Епископа Артемија, Архим. Симеона и осталих поменутих.
Све ове, као и многобројне друге, вишегодишње клевете и неистине које се неправедно износе, Управа Епархије рашко-призренске сусреће са радошћу, трудећи се да следи реч Господњу: ”Блажени сте када Вас успрогоне и узасрамоте и реку на Вас сваку рђаву реч лажући, Мене ради. Радујте се у онај дан и играјте…”(Мт 5, 11-12).
Истовремено у срцу је и жалост, за гонитеље, због њиховог духовног и моралног суноврата, који је видљив свима, и жалост, јер се изгледа и у овом случају испуњавају речи Христове (које је изрекао Јеврејима): ”Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините; … он не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи” (Јн 8, 44).
Инфо служба
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.