[Милослав Самарџић]

Дакле, волео бих да сазнам зашто српска елита није смогла снаге да омеђивање српских земаља заврши одмах после победе у Првом светскком рату, када је историјски тренутак био најповољнији. С нагласком: унутар Краљевине СХС, кад је већ била неминовна, али да се зна докле је наше.

Нису омеђили српске земље 1921, али јесу 1929, ево мапа:
http://kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com/...%B0%D0%B2/

Moжеш ли то мало да појасниш? Какво је то омеђивање српских земаља прављењем бановина 1929-те, када су оне смислено направљене да се спречи даље дезинтегрисање земље и три "племена" стопе у једну југословенску нацију? Па су зато и назване по именима река, да се избегне макар и помисао на било какве поделе.

Једино омеђивање које ја видим јесте оно које је направљено 1939. са Бановином Хрватском, где су признате минималне хрватске границе, а српске нису никакве. Какав "план" из 1940, какви бакрачи? Како се то преговара и одмах даје нешто једној страни, а за другу се забога "планира"?

Пре ће бити да је овакав немар за српске интересе последица поистовећивања - или, још боље, замене - српског идентитета код наше елите југословенским. Па се зато и бранио југословенски интерес, а не српски у сукобу са Хрватима. Лепо се историја поновила деведесетих.

Мислим да омеђења 1920. године није било због оног другог фактора, који нисам споменуо у чланку, а ти сига после овде навео. Јер тај други фактор је постао први у у унутрашњој политици, тј. председник скупштине био је демократа, а они су гурали југословенску линију.
Али ниси ми јасан за омеђење 1929? У свим српским бановинама Срби су били већина. Република Српска је практично остатак те Србије на западу.
Бановина Хрватска је била неуставна и после рата биле би враћене њене границе. У случају повољног исхода рата, наравно. Називи бановина само су формалност. А Бановина Словенија и Бановина Српске земље биле би проглашене да се није заратило.