[Небојша]

Идеја о томе да смо се з.. у вези Југославије је поникла из главе основца из Велике Дренове, који ништа од поменуте литературе није прочитао.

Ово ме подсети...

За ову тему, интересантна је књига хрватског новинара Дарка Худелиста о Добрици Ћосићу ("Мој београдски дневник"). У њој он опсежно анализира ову Ћосићеву опсесију и супроставља њој гледиште историчара Ђорђа Станковића ("Пашић и југословенско питање"). Значи, дискусија за и против опција Југославије и Велике Србије у том историјском тренутку.

Али је мени најинтересантније где Худелист цитира анализу Михаила Марковића како је Пашић могао да гледа на стварање Југославије, и то мени помаже да схватим зашто се Југославија створила (али не и зашто није потписан и предбрачни уговор ко шта ту уноси).

Укратко, ММ каже: Пашић је сматрао да треба да радити да Аустро-Угарска пропадне као смртни непријатељ Србије. Ако пропадне, тада остају Србија и Хрватска или заједно у СХС, или као засебне државе где следи рат за спорне територије. То треба избећи кроз заједничку државу где би Срби имали хегемонију (ах, никад непрежаљена великосрпска хегемонија) због:

1. бројног стања, има нас више
2. војске, коју Хрвати немају
3. монархије - династије, коју опет Хрвати немају
4. великих политичких партија, где ће Срби на демократским изборима добијати више гласова него хрватске странке
5. савезника, јер је Хрватска у пораженом АУ табору

По ММ, Пашић је погрешио што није предвидео историјске промене које су показале ове српске предности као привремене. (Ово је већ типично комунистичко гледиште, само су они баба Ванге које дијалектички све предвиђају; а суштина ствари је да Черчил није пустио Дражу низ воду, гулили би дијалектику у избеглиштву код Совјета.)

Али свеједно, интересантна дискусија, бар мени.