[Шумадинац]

Подсећање на мартовски погром 2004. године: Неронски дани на Косову и Метохији

СПИСАК ПРАВОСЛАВНИХ СВЕТИЊА

ПОСТРАДАЛИХ НА КОСОВУ и МЕТОХИЈИ ОД 17. ДО 19. МАРТА 2004 ГОДИНЕ

Призрен

Богородица Љевишка (14. век)
Црква Светог Спаса (14. век)
Саборни храм Светог великомученика Георгија (1856)
Црква Светог Николе Тутучева (14. век)
Црква Светог Георгија Руновића (14. век)
Црква Свете Недеље (14. век, обнављена)
Црква Светог Пантелејмона (14. век, обнављена)
Цркве Светих Козме и Дамјана (14. век, обнављана)
Црква Свете Недеље, Живињане
Манастир Светих Архангела (14. век)
*Зграда Богословије Свети Кирило и Методије

*Епископски двор

Ораховац

Црква Свете Недеље (Киријаке) (1852) Брњача, Ораховац
Ђаковица

Храм Успења Пресвете Богородице (16. век) са парохијским домом, катедрална црква Свете Тројице (разорени звоници који нису страдали приликом минирања 1999. године, све рушевине од цркве развучене)
Црква Светог кнеза Лазара, Пискоте
Србица

Манастир Девич (15. век)
Пећ

Црква Светог Претече и Крститеља Јована (Митрополија, са парохијским домом)
Црква Ваведења Пресвете Богородице, Бело Поље (16. век, поново запаљена)
Црква Светог Претече и Крститеља Јована (Пећка Бања)
Урошевац

Црква Светог цара Уроша (1933)
…………………………….(Најмање две цркве које су чували грчки припадници КФОР-а су напуштене тако да се предпоставља да су и те две
……………………………. цркве уништене)
Каменица

Црква у Доњој Слапашници, Косовска Каменица
Црква у Талиновцима
Штимље

Црква Светог архангела Михаила
Приштина

Црква Светог Николе (19. век)
Косово Поље

Црква Светог Николе, Косово Поље (запаљена)
Црква Свете Катарине, Бресје код Косова Поља (запаљена)
Вучитрн

Црква Светрог Илије, Вучитрн
Обилић

Нова црква у Обилићу
Косовска Митровица

Црква Светог Саве, Косовска Митровица (1895.)
Подујево

Црква у Подујеву, 1930. година


АПЕЛ СА ВАНРЕДНОГ, ПРОШИРЕНОГ ЗАСЕДАЊА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве са свог ванредног заседања, у проширеном саставу, које је сазвао Његова Светост Патријарх српски Господин Павле, поводом најновијих трагичних збивања на Косову и Метохији, даје следеће саопштење и апел:

Јучерашњи и ноћашњи немири који су се догађали широм јужне српске покрајине Косова и Метохије, представљају наставак организованог албанског тероризма над православним српским народом, који траје већ више деценија, његовом и светском културном баштином, као и над другим неалбанским живљем на овом простору. Тероризам и насиље који су се на посебан начин пројавили паљењем конака Пећке Патријаршије, 1981. године, настављају се и континуирано трају до 1999. године, да би од те године бомбардовања од стране НАТО-пакта и изгона неколико стотина хиљада српског и осталог неалабанског живља добијали све више на снази и интензитету. Плод тога нечувеног насиља представљају неколико хиљада мушкараца, жена и деце киднапованих и побијених, спаљена села и насеља са српским живљем, отета и угрожена имовина народа и Цркве, уништење и разарање више од 115 манастира и храмова. А све то у времену када је ова област била под непосредним протекторатом међународне заједнице. Врхунац свега јесте управо овај најновији, очевидно унапред планирани, незапамћени погром, који је у току, над преосталим српским живљем и његовим вековним светињама. Преко петнаест најзначајнијих храмова и споменика културе од 14. до 19. века, почевши са Светим Архангелима и Богородицом Љевишком у ПРИЗРЕНУ, до храма Светог Николе (19. век) у Белом Пољу, спаљени су и уништени за један дан. Десетине људи је побијено, пале се и уништавају преостала српска насеља широм Косова и Метохије, гранатирани су манастир Дечани, угрожени Пећка Патријаршија и манастир Грачаница. За сваког иоле разумног човека јасно је да је овде на делу испланирано целосно етничко чишћење и уништавање свих културних и духовних трагова присуства хришћанског српског народа на простору Косова и Метохије, При томе, представници међународне заједнице, КФОР и УНМИК, својим чињењем или нечињењем, све од 1999. године до данас, доприносе, вољно или невољно, коначном истребљењу православног српског народа са његових вековних огњишта и уништавању његове културе и свехришћанских светиња Косова. Нашој држави је, насупрот Резолуцији Савета безбедности 1244, онемогућено да брани свој народ и део своје територије а они који су, у име заштите људских права и слобода, преузели протекторат и одговорност, својом пасивношћу доприносе есклацији незапамћеног терора у срцу Европе.

Са овог разлога Свети Архијерејски Синод апелује на власти државне заједнице Србија и Црна Гора и владу Србије да учине све што је у њиховој моћи да заштите народ од истребљења и коначног изгона српског народа са Косова и Метохије.

Обраћамо се са вапајем Европској заједници,САД, Русији, Уједињеним нацијама да хитно зауставе овај погром и терор, Бога ради и људског достојанства ради.

Обраћамо се и Албанцима на Косову и Метохији и њиховим првацима да престану са овим безумљем, себе ради и своје будућности ради. Подсећамо њих и себе на свељудско искуство да насиље, неправда и мржња никоме никада нису добро донели. Позивамо, на крају, сав наш народ да у овим претешким временима удвостручи пост и молитву за спасење и избављење, за мир међу нама и у васцелом свету. Не дозволимо себи, за било какав интерес овога света, да учинимо било шта недостојно Народа Божјег, било шта нељудско. Чувати се треба у овом смутном времену икакве бесмислене и безумне одмазде, као што неразумни почеше да чине против џамијâ, у Београду и Нишу. Да се бранимо од зла и злочинаца, али не на нељудски начин или да не дâ Бог, чињењем зла и нечовештвом на начин на који то злочинци чине. Господе, помози свима, па и нама и непријатељима нашим, а свима су нам потребни мир, слобода и правда, како нама, тако и свим људима и народима.

март 2004. године, Београд