[ватхра]

Нисам читао Милославову књигу, али ако су само ОВО грешке - онда је супер!

Ви Вхатра као да сте јуче рођени?

50 година тито и АМЕРИКАНЦИ су КРИЛИ тему Милославове књиге, да поновим (не 50 дана) 50 година! И ви очекујете да Економиста који је из Правдољубивости урадио ту књигу, то уједанпут све исправи?!?!

Дража је од САД добио највећи орден који САД има за странце (и крио то 50 година...!!!), и сад по вама Милославова књига не ваља?

Па што онда ви, или неко други ("бољи") није написао ту књигу?

Одговор је врло прост: "Јер је Милослав НАЈБОЉИ домаћи Историчар."

Шта је супер у томе што је књига неупотребљива??
И какав је то "НАЈБОЉИ домаћи Историчар" који не уме да пренесе добро ни извор који је већ објављиван код нас?

Мисија Халјард није скривана на западу. О њој је написано доста материјала.
Само код нас су објављене 4 књиге које се баве темом:
- Родољуб или издајник, Дејвид Мартин
- Мисија Халјард, Милорад Пешић (српско и енглеско издање)
- Заборављених 500, Грегори Фримен
- и ово је четврта књига по реду.
Да не спомињемо да се и у другим књигама помиње у мањој или већој мери.

А чланак на ову тему јесам написао, ускоро ћете имати прилику да га погледате.

---

Каква је то критика, није пилоти него авијатичари...
Добро, није, али то је терање мака на конац, уобичајено је да их зову пилотима.

Ако се пише о авијацији, пожељно је да се зна терминологија.
Али није само проблем у стручним терминима, навео сам пример да су и друга лица проглашена пилотима.

Није О' Конел поменут првог, него негде рецимо 15. дана суђења. ОК, исправићу следећи пут. Али поменут је.

Поменут је као нестало лице, а не као лице које су убили четници.

Није корпус него армија. ОК. Можда је прво био корпус?

Није.

Није 12 него 3. ОК. Пренео сам четнички документ, очигледно нетачан.

Не знам који сте документ пренели, овај наводи 3 авијатичара.

6 maj 1944 godine
683. Hans. Podatci od obaveštajne službe: u toku 6 borbe vođene na Vardi.59 Komunisti otstupaju ka jugu. Probijaju se u manjim grupama. Kalajitović60 ranjen kod Mojkovca. Pavle oko Bijelog Polja. Danas oko 14 časova kod Svračkova, Gorobilja, Vrana61 palo 12 padobranaca a u selu Loretu 4 padobranca.62 3 padobranca uhvatio brat Radojka Đurića i odveo u Arilje da preda Nemcima.

Зборник, том 14 књига 3.
http://www.znaci.net/00001/4_14_3_165.htm
И американци наводе само 3 авијатичара. Ово је битно због тога што су четници евакуисали остатак посаде, чиме се јасно види да ову тројица четници нису предали Немцима.

Ако имате то за Боку, поставите.

Биће објављено.

Свакако сте видели да сам Еметову изјаву или извештај пренео од Пешића. Он на жалост није стављао фусноте. Нема шансе да је фалсификовао, а Ви верујте у шта хоћете.

Еметово сведочење које је објављено у ”Родољуб или издајник”, извештај Доновану (комплетан), подаци које имам - све говори супротно написаном. Додајмо томе да нема извора који то наводно тврди и закључак се сам намеће.

---

Ех, Мартин и његове интерпретације...

Broj od 2.000 svakako da ukljucuje nekoliko stotina americkih pilota koji su se spustili sa svojim ostecenim avionima na aerodrom ostrva Vis. Vis je smatran partizanskom teritorijom. Britanci su medjutim tu ustolicili partizane, izgradili im aerodrom i ucinili ga operativnim, tako da je isti na navigacionim mapama bio oznacen kao mesto na koje su osteceni saveznicki avioni mogli da se u slucaju prinude spuste. Smisao reci ''spasavanje'' mora zaista da se dobro rastegne da bi americki piloti koji su se tamo spustili mogli da se s pravom oznace kao da su bili spaseni od partizana.

Они који су принудно слетели на Вис се нису рачунали као нестали, те самим тим нису ни рачунати међу спашене. На Вис се принудно спустило преко 200 бомбардера, са преко 2000 чланова посаде. За неколико бомбардерских група сам нашао податке који су авиони принудно слетели на Вис (за 4 БГ, око 70 авиона) сам пронашао да је само једном авиону грешком направљен МАЦР.
Треба додати да има и одређен број посада које су се комплетно спустиле код партизана, контактирале своју мисију и брзо пребачене назад у Италију. Ни оне нису вођене као нестале, јер су контактирале базу за мање од 2 дана.

Broj od 2.000 spasenih americkih vazduhoplovaca skoro sigurno ukljucuje nekoliko stotina njih koji su oboreni na Jugoslavijom, bili prvo zarobljeni od strane Nemaca, i onda dospeli u ruke partizana bez ikakvih specijalnih napora ovih u trenutku kad su se Nemci naglo povlacili iz Beograda pred nastupajucom Crvenom Armijom.

На основу чега ово аутор наводи? Амерички авијатичари су држани у заробљеништву у Немачкој, не код нас. У документима се види понекад и њихов пут до логора.
Ако је неки авијатичар ослобођен од Немаца у том периоду, онда је морао бити оборен и заробљен скоро пре тога, а таквих је било мало. Нашао сам пример да су четници ослободили авијатичаре који су заробљени у Грчкој од Немаца.

Najzad, broj od 2.000 neminovno sadzri nekih 100 od 200 americkih pilota koje su u stvari spasle Mihailoviceve snage poslednjih meseci 1943 godine i tokom prvog dela 1944, a koji su bili upuceni obliznjim partizanskim jedinicama od svojih spasilaca zbog toga sto nije bilo prakticnih mogucnosti za evakuaciju vazdusnim putem sa Mihailoviceve teritorije.

Највероватније садржи, због чега сам их ја посебно пописао.
Нашао сам 80 Американаца који су предати партизанима, и још 11 који су предати Бугарима (горњи пример), са још неколико других лица. Мислим да има још оваквих случајева, али нисам нашао имена и потврду и са америчке стране.

Dokumentacija koju je objavio jugoslovenski generalni konzulat u San Francisku 3 avgusta 1977, navode nekih petanest ili sesnaest slucajeva koji se odnose na spasavanje americkih avijaticara. Moze se slobodno pretpostaviti da su u tim izvestajima probrani slucajevi koji ostavljaju najbolji utisak...

Има података и код партизана и код американаца о борбама током приземљења авијатичара, као и о страдалима у борби.
Оно чега има партизана, а нема код четника, је да је неки авијатичар страдао или био заробљен током евакуације.
Неколико авијатичара су партизани преузели од четника у борби, али је индикативно да није било случајева да их Немци заробе у борби. У неколико америчких извештаја се спомињу потере, а било је и страдалих авијатичара током евакуације са партизанима, чега опет нема код четника.

Dok su cetnici davali izbavljenim avijaticarima potpunu slobodu kretanja, partizani su skoro uvek pre nego sto bi ih prebacili dalje postupali prema americkim avijaticarima kao prema zarobljenicima pod kucnim pritvorom.

Дејвид Мартин је узео један пример, а занемарио хиљаде осталих.
Односно у случају четника је занемарио неке друге примере. Имам неколико случајева да су амерички авијатичари били заробљени од четника, није им обавештена команда и није им дато да контактирају ни своје другове који су били на другом месту, а при покушајима удаљавања су били хватани од четника.