[Бенито]

Писао сам о томе већ овде и стварно је непристојно да се понављам. Јован Н. Томић је увео строги правилник рада НБ, који важи и данас. Дакле, све што је издато било где у свету на српском језику мора се завести у Народној библиотеци, од новина па на даље, и први примерак свега мора припасти њима као главној институцији српског језика. Оригиналне повеље и слична документа из средњег века морају се депоновати у депое НБ. Ниједна књига, нити документ се не смеју изнети из НБ, ни под којим условима.
Краљ Петар Први је имао мало пријатеља. Један од њих био је Јован Н. Томић. Краљ није могао да седи у библиотеци и да чита, па је замолио Томића да му изда једну ретку књигу. Томић га је глатко одбио и позвао га да прочита статут НБ.
У четвртак, 3. априла 41, Владимир Ћоровић је отишао до зграде Народне библиотеке и тражио да му се издају по његовом списку , тачно 11 најстаријих повеља на српском језику. Одбили су га. На свађу која је трајала готово читав дан и на његов велики ауторитет, ипак су му на реверс на три дана дали Летопис попа Дукљанина. Тако је тај документ ипак сачуван.
Разлог који је подражавао такав став запослених у НБ био је и то што су се већ годинама радили званични преписи свих најважнијих докумената и депоновани су у другим институцијама.
То је истина, а све друго су будалаштиње..