09-04-2017, 11:25 AM
У контексту данашњих покушаја стварања "Војске Косова":
Писмо Бедри Пејанија, председника Централног комитета Друге албанске лиге, Адолфу Хитлеру, од 29. априла 1944. године:
ВАША ЕКСЕЛЕНЦИЈО!
Централни комитет II албанске лиге из Призрена наложио ми је да високој и пријатељски наклоњеној пажњи Ваше екселенције изложим следеће:
I.
Милитаризација Косова и ослобођених албанских подручја под немачким водством. Централни комитет II албанске лиге, водећи рачуна о овој фази, пуној напетости, у којој се нашао албански проблем услед захтева које намеће садашње стање рата, а у пуној сагласности са владом и народом, одлучио је да спроведе милитаризацију Косова и свих албанских подручја која су, благодарећи јунаштву немачке војске, била 1941. године прикључена Албанији.Тиме би се у предстојећим борбама обезбедило коначно ослобођење албанског народа на страни Немачког Рајха.
Ова милитаризација има за циљ подизање једне армије јачине 120 000 — 150 000 бораца вољних да ратују, а која би била способна да с успехом прими на себе борбу против српско-црногорских партизана за цело време трајања садашњег рата. Она би била способна да брани ствар Албанаца под свим околностима које би се после рата могле појавити услед тешког и опасног стања.
II.
Три су основна услова које треба испунити да би се спровела ова милитаризација:
1. Савремено војно наоружање и пристојна савремена
друга опрема.
2. Придодати известан број официра и подофицира у својству организатора, инструктора и командног особља појединим деловима ове армије.
3. Исправка, на стратегијским основама, досадашње албанске границе према Црној Гори и Србији.
Ни албанска држава ни албански народ нису у стању, укључујући и средства која је прикупила албанска лига, да испуне ова три основна услова. Албанија уопште нема индустрију наоружања, а албанска држава је сувише сиромашна да би из сопствених средстава могла поднети трошкове наоружања и одевања. Друга албанска лига из Призрена одобрава то што је у изгледу да у априлу текуће године почне формирање једне СС-дивизије од албанског људства. Ипак, тиме ће бити обухваћен само један незнатан део од 120 000 — 150 000 за борбу способних људи са Косова.
Што се тиче привремене границе према Црној Гори и Србији, која је 1941. уговорена између Немачког Рајха и Италије, она је ставила Косово у неповољан положај не само са чисто стратегијске тачке гледишта, већ и у националном и историјском погледу. Са садашњим границама веома је тешко одбранити Косово и Албанију од једног српско-црногорског напада, како за време овог рата, тако и после њега.
ЕКСЕЛЕНЦИЈО!
Централни комитет II албанске лиге из Призрена наложио ми је да вам се обратим и да вам укажем да је само Ваша екселенција у стању, заједно са II албанском лигом, да издејствује формирање ове армије, која ће бити способна да у сваком погледу обезбеди границе Косова и ослобођених подручја.
У нади да ћемо од Ваше екселенције добити једно, како за Немачки Рајх, тако и за Албанију, повољно решење, молим вас, Екселенцијо, да примите изразе мог дубоког поштовања.
Зборник, том 12, књига 4, док. бр. 49
Писмо Бедри Пејанија, председника Централног комитета Друге албанске лиге, Адолфу Хитлеру, од 29. априла 1944. године:
ВАША ЕКСЕЛЕНЦИЈО!
Централни комитет II албанске лиге из Призрена наложио ми је да високој и пријатељски наклоњеној пажњи Ваше екселенције изложим следеће:
I.
Милитаризација Косова и ослобођених албанских подручја под немачким водством. Централни комитет II албанске лиге, водећи рачуна о овој фази, пуној напетости, у којој се нашао албански проблем услед захтева које намеће садашње стање рата, а у пуној сагласности са владом и народом, одлучио је да спроведе милитаризацију Косова и свих албанских подручја која су, благодарећи јунаштву немачке војске, била 1941. године прикључена Албанији.Тиме би се у предстојећим борбама обезбедило коначно ослобођење албанског народа на страни Немачког Рајха.
Ова милитаризација има за циљ подизање једне армије јачине 120 000 — 150 000 бораца вољних да ратују, а која би била способна да с успехом прими на себе борбу против српско-црногорских партизана за цело време трајања садашњег рата. Она би била способна да брани ствар Албанаца под свим околностима које би се после рата могле појавити услед тешког и опасног стања.
II.
Три су основна услова које треба испунити да би се спровела ова милитаризација:
1. Савремено војно наоружање и пристојна савремена
друга опрема.
2. Придодати известан број официра и подофицира у својству организатора, инструктора и командног особља појединим деловима ове армије.
3. Исправка, на стратегијским основама, досадашње албанске границе према Црној Гори и Србији.
Ни албанска држава ни албански народ нису у стању, укључујући и средства која је прикупила албанска лига, да испуне ова три основна услова. Албанија уопште нема индустрију наоружања, а албанска држава је сувише сиромашна да би из сопствених средстава могла поднети трошкове наоружања и одевања. Друга албанска лига из Призрена одобрава то што је у изгледу да у априлу текуће године почне формирање једне СС-дивизије од албанског људства. Ипак, тиме ће бити обухваћен само један незнатан део од 120 000 — 150 000 за борбу способних људи са Косова.
Што се тиче привремене границе према Црној Гори и Србији, која је 1941. уговорена између Немачког Рајха и Италије, она је ставила Косово у неповољан положај не само са чисто стратегијске тачке гледишта, већ и у националном и историјском погледу. Са садашњим границама веома је тешко одбранити Косово и Албанију од једног српско-црногорског напада, како за време овог рата, тако и после њега.
ЕКСЕЛЕНЦИЈО!
Централни комитет II албанске лиге из Призрена наложио ми је да вам се обратим и да вам укажем да је само Ваша екселенција у стању, заједно са II албанском лигом, да издејствује формирање ове армије, која ће бити способна да у сваком погледу обезбеди границе Косова и ослобођених подручја.
У нади да ћемо од Ваше екселенције добити једно, како за Немачки Рајх, тако и за Албанију, повољно решење, молим вас, Екселенцијо, да примите изразе мог дубоког поштовања.
Зборник, том 12, књига 4, док. бр. 49
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године