[Милослав Самарџић]

Због оваквих ствари - дебакла на изборима, најбоље је организовати у самој странци изборе за председничког кандидата. Нисам ништа ново измислио, то раде Американци већ годинама.
Ако смо већ решили да се играмо демократије, нека игра буде бал. И вук сит и овце на броју. На пример, чланови Двери изаберу на "прајмарис" Бошка за председничког кандидата. Он доживи дебакл на класичним председничким изборима. И шта онда? Ништа. Не треба да подноси оставку, из простог што је он најбољи кандидат Двери од свих могућих кандидата Двери.
Шта мислиш о томе?

То и предлажем. Такође, подсећам да пре рата председник странке није био обавезно и председнички кандидат. Као данас у Америци, то су дакле две ствари.
А шта мислиш да се за председничког кандидата потражи неко у емиграцији? Не наравно неко типа Милан Панић, већ озбиљан бизнисмен.
Не само за председничког кандидата, него рецимо за министра иностраних послова, министра привреде, и сл. Не наравно неко типа Ђелић и компанија.