[Павле]

Ta siva ekonomija svakog dana u Srbiji ukrade od države i naroda osam miliona evra.

Нема везе кад ти што треба то да спречавају украду дневно дупло више.

Није ГСП покушао да нам уведе улажење на предња врата него приватна фирма за коју не знамо ни ко је води ни ко је плаћа ни коме иду наше паре, ал знамо да ГСП-у не иду. Приватна фирма која је укидала ГСП стајалишта и чији контролори мимо закона иду и легитимишу народ. Да је само улажење на предња врата народ би прихватио то. Овако, кад те већ малтретирају сваки дан не пада ти на памет још да ти неко одређује где да улазиш. Нек објасне народу како је могуће да је Србија једина земља на свету у којој цена карте за градски превоз не варира рецимо од цене нафте на тржишту?

Највише на свету мрзим та поређења. У Чикагу, у Канади. Иди онда у Канаду па улази кроз шибер. Какве глупости људи пишу.
У Херцег Новом? Ма је ли? У 16ч, радним даном, на станици Зелени венац има више људи него што ХН има становника. Формирала би се колона два километра да сви улазимо на једна врата. Треба сви инстинкти за преживљавање да ти се упале да би уопште и добио шансу да уђеш у неки од аутобуса.

У Чикагу? У Чикагу људи лепо имају метро, па се возе као господа а у аутобусу никад нема никога да стоји колика им је гужва. Не сећам се да сам некад видео аутобус у Чикагу да је унутра толико људи да је немогуће пасти у несвест, можеш само да стојиш у несвест јер нема места да паднеш. И не сећам се да сам видео у Чикагу аутобус из 1967 да превози грађане, да треба троје људи да ти помогне да изађеш јер ти се рука залепила за шипку од хладноће. Они би да нас превозе као стоку ал да се понашамо као господа. И немој да нам причате да смо неваспитани, до пре 50 година црнци нису смели да уђу у аутобус у Чикагу а сад сви културно улазе на предња врата а ми смо као стока.

За колике плате радимо, какав нам је стандард и чему се људи враћају кућама. Нисмо ми неваспитани него смо бесни. Јаше те неко за 200е, кренеш кући гужва свуда, трећи у месецу маркицу ти нису уплатили, мораш да се пеглаш са контролорима јер 200дин не даш жив кад си данас зарадио 1000дин, враћаш се у ћумез и питаш се дал су ти искључили струју и дал ћеш моћи и да се окупаш кад дођеш и како ћеш детету да објасниш да не може на екскурзију и онда дође неко и каже "Е рођо, не можеш на та врата да уђеш..."

Каквим се све стварима људи баве, очигледно нам је много лепо кад су нам овакви проблеми.