18-04-2017, 04:19 PM
Разговор монаха-немонаха Антонија са врховним масоном „Републике Српске“
Како су Литије ове молитвено-јавно Православно сведочење ближњима нашим у каквом ропству лажи живимо, сматрам да не би требало никада ништа овде изоставити, па ни овај занимљиви разговор врховног масона Републике Српске Винка Перића са монахом-немонахом Антонијем.
Све је почело данашњим телефонским позивом истог масона, овде помињаног, баш у тренутку писања овога чланка, а на број телефона објављен у заглављу овога сајта. Председник масонске секте Републике Србске Винко Перић који је под познатом масонском идејом „сви Срби у једној држави“, уз помоћ које су нас су нас и 1918. г. припадници исте секте увалили у заједничку државу са кривоверним папокатолицима и незнабожним муслиманима, скоро основао и покрет „Српски пијемонт“ са истим циљем – а о чему смо ми овде на сајту већ критички говорили. Перић је као запретио да ме може тужити због тог текста (на шта сам му рекао да само изволи и да би ми била част да ме тајна окултна масонска секта изведе на суд), али као неће, већ ми “само“ каже Христове речи упућене онима који су Га распињали – опрости му, не зна шта ради.
Винко не зна ко је Свети Јустин Поповић, али зна секташки да тврди да је „неки“ Николај Велимировић био масон. А када му је речено да је Свети Владика Николај поучавао да Православни не познају другу организацију сем Цркве Православне; да је говорио пророчки о страдањима која чекају србско свештенство и народ јер се Бога православно не сећају, нити се кају због греха свога, а не зато „што не живе у једној држави без обзира како верују“; да масони не могу приступати Светом Причешћу по светототачким одлукама савесне Руске Заграничне Православне Цркве још из 1932. г. – е, тада се, притворни „православац“ Винко, који је газда неких тамошњих назовихришћанских телевизија, видно узрујао и напречац рекао: „Па ми масони смо старији од вас (мисли на Православне… изађе, дакле, превара на видело), ми смо стари 6.000 година“ (мислећи да је Православље старо само 2.000. г.). Тада му рекох да смо ми наследници једине Истине Божије која у почетку беше откривена само Аврааму и племену Његовом, а када дође најављивани Богочовек Христос – већи део тог племена отпаде у богоборство, а они који послушаху Апостоле Христове задржаше праву Православну Веру – тако да ни ту та секташка учења не стоје у истини.
Овај регионално врховни масон је све време лагао да нема никог надређеног – али да је у најбољим везама са француском ложом. Одбијао је да призна да се ради на масонском покоравању свих држава са циљем довођења њиховог месије – Антихриста. Али је зато знао да каже: „Сад решавамо Иран а кад то завршимо решићемо Ватикан, а ти пишући против масонства помажеш Ватикану који је наш вековни непријатељ“. Рекох му да Православље нема ништа ни са масонима, ни са Ватиканом, ни са муслиманима – и да је то само сведочење да је масонство јединствено у целом свету у својим неправославним циљевима и научној гордости (па да неће можда бити да ће масони из Републике Српске да руше Иран и Ватикан?!). Притом, приметих да овај садашњи папа више личи на масона него на језуиту, а да ја, кад год причам против масона, говорим и против њихових секташких опонената, језуита.
Е, кад је Винко видео да ту препирке даље нема, прешао је на ствар питањем: „Где ћете се ви за ово (као увредио сам га) исповедити? Ко је за тебе ауторитет?“ Само што не рече: „Где се ти гасиш (искључујеш)?“ Рекох му да се исповедам духовнику, али да по питањима овим која су у рангу питања Вере Православне – не слушам никога до једнодушне и једномислене Православне Светитеље Божије. Потом ме упита: „Како се ви тачно зовете?“ Рекох да сам монах-немонах Антоније, да сам дао завете Богу а не људима, да се монаштва не одричем – али да су ме продржавни епископи наводно размонашили углавном због организовања протеста испред Патријаршије у фебруару 2003. г. против тада најављеног уговореног доласка папе Војтиле у Србију. Упита ме: „А ко те је ‘размонашио’?“ Рекох: „Епископ бачки Иринеј Буловић коме је тата био пуковник Удбе“ (а, занимљиво је да ми је на почетку разговора и Винко признао да је и сам завршио Факултет безбедности – што је за мене нешто што му никако не даје ауторитет – већ само употпуњава моју теорију да је данас УДБА – СВУДА). Онда ме упита како се тачно зовем; рекох да сам у старим личним документима, јер нова не вадим, Драган Давидовић. Потом ми рече опет: „Опрости му боже, не зна шта ради“. Намерно сам ставио „б“ мало, јер масони о Православном Богу нашем појма немају заслепљени демонском гордошћу и идолским следовањем све обезбоженије и злоупотребљаваније науке, и својим умишљеним „знањем“ и „схватањем“ реалности живота. Додаде још и примедбу да није лепо што причам против његовог пројекта „Српски пијемонт – сви Срби у једној држави“. Образложих му да ћу причати против свега што масонство представља, а не против њега самога као личности – јер, и у овој новој конкретној масонској превари, није битно да сви Срби буду у једној држави, већ да се Србин освести у Православљу; да нам прво окупирана матица Србија постане цела свесно Православна, па ће и Срби у расејању видети Православни пут спасења, а потом ће нам Сам Бог дати Благословену Православну државу. Тако да масонима заблудели Винко, све у свему, нити схвата шта је Православље, нити Србство; а још хоће да се бави уједињавањем свих Срба, јер му је очигледно то неко наложио, као што смо под окупацијом масона упливали у кривоверну „Краљевину Срба, Кроата и Словенаца“, а потом и у Брозову антиправославну Југославију – под мотом: Све Србе у једно обезбожено друштво и државу.
Лепо је када се све зна. Литије Православне томе и служе… Јер тешко ономе ко је знао за Православни пут спасења, а није га сведочио пред слаганим и превареним ближњима, што данас ова масонска држава системски спроводи прљајући душе народне и изврћући Истину Православну Васкрслог Христа Спаса нашега!
До идуће исповедне Православне Литије, сБогом били! Христос Васкрсе!
(Монах-немонах Антоније)
Како су Литије ове молитвено-јавно Православно сведочење ближњима нашим у каквом ропству лажи живимо, сматрам да не би требало никада ништа овде изоставити, па ни овај занимљиви разговор врховног масона Републике Српске Винка Перића са монахом-немонахом Антонијем.
Све је почело данашњим телефонским позивом истог масона, овде помињаног, баш у тренутку писања овога чланка, а на број телефона објављен у заглављу овога сајта. Председник масонске секте Републике Србске Винко Перић који је под познатом масонском идејом „сви Срби у једној држави“, уз помоћ које су нас су нас и 1918. г. припадници исте секте увалили у заједничку државу са кривоверним папокатолицима и незнабожним муслиманима, скоро основао и покрет „Српски пијемонт“ са истим циљем – а о чему смо ми овде на сајту већ критички говорили. Перић је као запретио да ме може тужити због тог текста (на шта сам му рекао да само изволи и да би ми била част да ме тајна окултна масонска секта изведе на суд), али као неће, већ ми “само“ каже Христове речи упућене онима који су Га распињали – опрости му, не зна шта ради.
Винко не зна ко је Свети Јустин Поповић, али зна секташки да тврди да је „неки“ Николај Велимировић био масон. А када му је речено да је Свети Владика Николај поучавао да Православни не познају другу организацију сем Цркве Православне; да је говорио пророчки о страдањима која чекају србско свештенство и народ јер се Бога православно не сећају, нити се кају због греха свога, а не зато „што не живе у једној држави без обзира како верују“; да масони не могу приступати Светом Причешћу по светототачким одлукама савесне Руске Заграничне Православне Цркве још из 1932. г. – е, тада се, притворни „православац“ Винко, који је газда неких тамошњих назовихришћанских телевизија, видно узрујао и напречац рекао: „Па ми масони смо старији од вас (мисли на Православне… изађе, дакле, превара на видело), ми смо стари 6.000 година“ (мислећи да је Православље старо само 2.000. г.). Тада му рекох да смо ми наследници једине Истине Божије која у почетку беше откривена само Аврааму и племену Његовом, а када дође најављивани Богочовек Христос – већи део тог племена отпаде у богоборство, а они који послушаху Апостоле Христове задржаше праву Православну Веру – тако да ни ту та секташка учења не стоје у истини.
Овај регионално врховни масон је све време лагао да нема никог надређеног – али да је у најбољим везама са француском ложом. Одбијао је да призна да се ради на масонском покоравању свих држава са циљем довођења њиховог месије – Антихриста. Али је зато знао да каже: „Сад решавамо Иран а кад то завршимо решићемо Ватикан, а ти пишући против масонства помажеш Ватикану који је наш вековни непријатељ“. Рекох му да Православље нема ништа ни са масонима, ни са Ватиканом, ни са муслиманима – и да је то само сведочење да је масонство јединствено у целом свету у својим неправославним циљевима и научној гордости (па да неће можда бити да ће масони из Републике Српске да руше Иран и Ватикан?!). Притом, приметих да овај садашњи папа више личи на масона него на језуиту, а да ја, кад год причам против масона, говорим и против њихових секташких опонената, језуита.
Е, кад је Винко видео да ту препирке даље нема, прешао је на ствар питањем: „Где ћете се ви за ово (као увредио сам га) исповедити? Ко је за тебе ауторитет?“ Само што не рече: „Где се ти гасиш (искључујеш)?“ Рекох му да се исповедам духовнику, али да по питањима овим која су у рангу питања Вере Православне – не слушам никога до једнодушне и једномислене Православне Светитеље Божије. Потом ме упита: „Како се ви тачно зовете?“ Рекох да сам монах-немонах Антоније, да сам дао завете Богу а не људима, да се монаштва не одричем – али да су ме продржавни епископи наводно размонашили углавном због организовања протеста испред Патријаршије у фебруару 2003. г. против тада најављеног уговореног доласка папе Војтиле у Србију. Упита ме: „А ко те је ‘размонашио’?“ Рекох: „Епископ бачки Иринеј Буловић коме је тата био пуковник Удбе“ (а, занимљиво је да ми је на почетку разговора и Винко признао да је и сам завршио Факултет безбедности – што је за мене нешто што му никако не даје ауторитет – већ само употпуњава моју теорију да је данас УДБА – СВУДА). Онда ме упита како се тачно зовем; рекох да сам у старим личним документима, јер нова не вадим, Драган Давидовић. Потом ми рече опет: „Опрости му боже, не зна шта ради“. Намерно сам ставио „б“ мало, јер масони о Православном Богу нашем појма немају заслепљени демонском гордошћу и идолским следовањем све обезбоженије и злоупотребљаваније науке, и својим умишљеним „знањем“ и „схватањем“ реалности живота. Додаде још и примедбу да није лепо што причам против његовог пројекта „Српски пијемонт – сви Срби у једној држави“. Образложих му да ћу причати против свега што масонство представља, а не против њега самога као личности – јер, и у овој новој конкретној масонској превари, није битно да сви Срби буду у једној држави, већ да се Србин освести у Православљу; да нам прво окупирана матица Србија постане цела свесно Православна, па ће и Срби у расејању видети Православни пут спасења, а потом ће нам Сам Бог дати Благословену Православну државу. Тако да масонима заблудели Винко, све у свему, нити схвата шта је Православље, нити Србство; а још хоће да се бави уједињавањем свих Срба, јер му је очигледно то неко наложио, као што смо под окупацијом масона упливали у кривоверну „Краљевину Срба, Кроата и Словенаца“, а потом и у Брозову антиправославну Југославију – под мотом: Све Србе у једно обезбожено друштво и државу.
Лепо је када се све зна. Литије Православне томе и служе… Јер тешко ономе ко је знао за Православни пут спасења, а није га сведочио пред слаганим и превареним ближњима, што данас ова масонска држава системски спроводи прљајући душе народне и изврћући Истину Православну Васкрслог Христа Спаса нашега!
До идуће исповедне Православне Литије, сБогом били! Христос Васкрсе!
(Монах-немонах Антоније)
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.