30-04-2017, 12:49 PM
То је пародија правде да су Срби били обележени као агресори. Они нису имали жељу да униште федерацију (Југославију), иако у супротности са хрватске пропаганде, систем успостављен Тито фаворизовао мање републике. Срби су жестоки борци за праведну ствар у одбрани своје земље или њихових људи, али они никада нису били агресори. Срби не мрзе. Али хрватска историја показује да оне делови хрватског становништва, су екс комунисти, нео фашисти око туђмана, странке права, а пре свега усташе - који нажалост позивају на мелодију - су гротескно Сербофобични и вођена мржњом и изванредан феномен - крсташа католицизам -. које сам као искрени католик сам наћи потпуно одвратан/неприхватљиво "
Од Силовање Србије - британска улога у титовом доћепање власти, Мајкел Лисз.
Не, данашње владе сад-а и велике британије нису превариле паметне ПР компаније у пружању подршке хрватској и босанским муслиманима током деведесетих, нити су британци преварени од њихови кућни љубимци комунистичке кртице у Другом светском рату. Та је прича за лаковерне и кукавице у Српском дијаспорама које се не могу суочити са истином да је Србија свесно и намерно изневерила њени савезници у сврху прикривања највећег криминалитета Хришћанског доба.
Као што је Драган Илић из Лос Анђелеса написао у америчкој Србобрану 1995. године, покушавајући разумети одговор Српске дијаспоре на Српски холокауст: "Као да је неко убио целу своју породицу и најбољи начин на који би се могао сналазити с њом Је да делујете као да ваша породица никада није постојала ". Он је наставио да говори како би могао схватити зашто и како Срби у Југославији нису могли сетити мртве Српске холокауста јер су живели под титовом диктатуром, где су "Братство и Јединство" учинили злочин сећања, но што је с Србима у сад-а и канаде и Српске Православне Цркве у северној америци, оно што је, питао је њихов изговор. Где постоје споменици жртвама, где је дан одгојен да се сети жртава, где су стипендије за проучавање и истраживање историји. Једноставно нема нити било где.
Од Силовање Србије - британска улога у титовом доћепање власти, Мајкел Лисз.
Не, данашње владе сад-а и велике британије нису превариле паметне ПР компаније у пружању подршке хрватској и босанским муслиманима током деведесетих, нити су британци преварени од њихови кућни љубимци комунистичке кртице у Другом светском рату. Та је прича за лаковерне и кукавице у Српском дијаспорама које се не могу суочити са истином да је Србија свесно и намерно изневерила њени савезници у сврху прикривања највећег криминалитета Хришћанског доба.
Као што је Драган Илић из Лос Анђелеса написао у америчкој Србобрану 1995. године, покушавајући разумети одговор Српске дијаспоре на Српски холокауст: "Као да је неко убио целу своју породицу и најбољи начин на који би се могао сналазити с њом Је да делујете као да ваша породица никада није постојала ". Он је наставио да говори како би могао схватити зашто и како Срби у Југославији нису могли сетити мртве Српске холокауста јер су живели под титовом диктатуром, где су "Братство и Јединство" учинили злочин сећања, но што је с Србима у сад-а и канаде и Српске Православне Цркве у северној америци, оно што је, питао је њихов изговор. Где постоје споменици жртвама, где је дан одгојен да се сети жртава, где су стипендије за проучавање и истраживање историји. Једноставно нема нити било где.