[Ројалист]

I da ne bih ovde dugo iznosio celu vremensku liniju, evo o dekovanju Rotšilda u Srbiji:

Сорошева мрежа у Србији

У Србији, овај сиви кардинал врши припрему терена за Натаниела Ротшилда и представља значајног креатора политичке, правне, привредно-финансијске, културне, медијско-информативне слике друштва. На том путу настоји да истисне цркву, језик, писмо, историју, национализам… Своју мрежу утицаја изградио још током деведесетих година преко “Фонда за отворено друштво”, “Фонда за хуманитарно право”, “Хелсиншког одбора”, “Београдског круга”, “Европског покрета”, “Центра за антиратну акцију”, “НУНС-а” , “АНЕМ-а”, “ОТПОР-а”.

Данас, све водеће невладине организације јесу истурено одељење Ротшилда, и задужене су, не само да остваре што већи политички утицај, већ и за психолошко обликовање нације. Путем перманентног инпутирања геноцидности, злочиначке нарави и колективне кривице, ове фантомске организације желе створити страх и срамоту у народу, која треба да се материјализира у виду индиферентности према комадању земље, расрбљавању или боље речено, колонизацији. То се спроводи и у форми либерализма, који треба да метастазира у институцијама државе, у породици, нацији, традицији, култури … те на тај начин треба осигурати несметан продор Ротшилдовој империји. Сорош манипулише разна невладина удружења и удружења за људска права у циљу наметања колективне кривице.

Мотиви Сороша и клике нису хуманитарне и хуманистичке природе, већ се ради о луциферијанцима које мотивише једино похлепа. Поред електронских медија, на Сорошевом списку се налазе дневни листови и часописи, издавачке куће. Под истом контролом се налазе инфо агенција Сенсе и две водеће информативне агенције у земљи, Бета и Фонет. Ове агенције су истовремено и подружнице AP (Asociated press) i Reutersa, које су у власништву Ротшилда још од 19. века. Сорош је остварио инфилтрацију и у културне и образовне институције, позоришта, Народну библиотеку, Историјски архив, САНУ …

Око себе је окупио велику групу глумаца, редитеља, драмских писаца, музичара, књижевника, научника, аналитичара, бивших дипломата … помоћу којих ради на анимирању што већег броја присталица. Преко два Горана, Марковића (чији је ментор Бернард Леви, велики пријатељ Бернарда Кучера) и Паскаљевића врши се сатанизација Срба на филмским фестивалима. Ваља споменути и следеће образовне организације Сороша: Универзитет Унион, Алтернативна академска образовна мрежа (ААОМ), Београдска отворена школа, Центар за женске студије (настао из феминистичке групе “Жена и друштво”)

У њима се врши регрутација будућих Сорошевих најамника. Центар за унапређивање правних студија Human Rights Watch (HRW) је такође присутан. У истом табору се налази ЦЕСИД и остале организације које се баве испитивањем јавног мнијења.

Политичка аквизиција Ротшилда

Поред “невладиног” сектора, Сорошеве руке се налазе на финансијама, које се контролишу преко разних “експерата” финансираних посредством “Отвореног друштва”. Поред овога треба и истакнути да Сорош има учешће у “Societe Generale” банци, која заузима значајан простор на финансијском тржишту. Хашки трибунал је такође финансиран од стране Сорошевих фондова.

Интереси Ротшилда на Косову и Војводини

Значајна предузећа Ротшилда на овим просторима су “Carlyle Group” и Међународна кризна група (ИЦГ) која је на челу са Сорошем, водила вишегодишњу кампању за независно Косово. Групу, поред Сороша, финансирају и Руперт Мурдок (SKY медијска кућа), Goldman Sachs, J.P. Morgan… Међу члановима ове групе се налазе или су се налазили Марти Ахтисари, Џемс Лаjон, Мортон Абрамовић, Луис Арбоур, Збигнев Бржежински, Весли Кларк, Михаил Ходорковски, Торвалд Столтенберг ….

Марти Ахтисари, један од Ротшилдових заступника

Независност Косова и Метохије је и интерес Ротшилда, јер оно има огромне резерве олова, цинка, злата, угљеника … Независност је од суштинског интереса за Ротшилдове рударске и металуршке компаније, које би у таквој ситуацији имале чист простор за преузимање дефицитарног рудног блага и енергетских ресурса. Поред пожтрвованог залагања за отимање Косова, Сорош и МКГ пажњу усмеравају и ка Војводини, коју, у сарадњи с покрајинском управом, желе ставити на сто за којим седе Хрватска, Мађарска и Румунија као пуномоћници Ротшилдових. У том смислу се форсира “пандунавски пројект” иза којег стоје Немачка и Аустрија.

Војводина би се, према тој замисли, требала угурати у такву подунавску конфедерацију у форми “Европске регије”. Немачки посланик Зобел је недавно, не случајно, скренуо пажњу на то. На терену се пројекат спроводи куповином пољопривредних комбината, шећерана, млекара, уљара, банака … Пољопривредна земљишта у све већем броју купују Хрвати, који су већ купили неколико важних прехрамбених предузећа.

Агрокор је преузео Дијамант из Зрењанина, Фриком … Нексе Група је купила Полет ИГК, “Стражилово”, има удео у прдузећу грађевинског материјала “Тоза Марковић”, (такође поседује и фабрију за производњу вапна и камена “Јелен До”), купљен је Сомболед …С друге стране и Аустрија и Немачка позиционирају своје компаније у покрајни. Немачка компанија “Nordzucker” је купила шећеране у Војводини. Са МК комерцом је основала компанију Суноко, и на тај начин дошла до десетине хиљада хектара земљишта. „Stada“ је купила Хемофарм. VAC је купио новосадски Дневник … Аустријска Ерсте банка је за седиште изабрала Нови Сад, где су се такође сместиле ОТП банкарска група и Металс банка.

Са овим коинцидира и све интензивнији улазак Мађарских компанија у Србију и регију заједно с политичким утицајем мађарске владе, иза којих стоји Натан Ротшилд. Треба рећи и да су Срби у Аустрији добили статус националне мањине, тако да би то био и положај у будућој конфедерацији, која би представљала реализацију пројекта “Алпе-адриа”, инкарнацију Хабсбуршке Монархије.

Инвестициони фондови

Другу траку у којој наступа Натаниел Ротшилд чине инвестицијски фондови с Девичанских и других егзотичних острва, који су у привидном власништву “руских Јевреја” (заправо Хазара). Најмоћнији међу њима је “Салфорд” са Девичанских острва, иза којег стоји Борис Березовски (Хазар) са капиталом Ротшилда. Фонд је основан 2001. године у Лондону и данас поседује скоро целокупну млекарску индустрију у Србији ( Имлек, Новосадска млекара, Млекара Суботица, Импаз, Земун), Бамби концерн, Књаз Милош … Оснивач Салфорда је Еуген Џефи, Хазар из Русије, који је каријеру градио у Алфа банци из Русије која је везана за Бориса Березовског и Фридмана.

---

EVO KO JE NEPISANI "KRALJ" SRBIJE I BALKANA:

ДЕЛОВАЊЕ РОТШИЛДА У СРБИЈИ

Нови краљ у Србији наступа у више трака, помоћу којих настоји да заузме рударске базене, енергетику, прехрамбену индустрију, медијско тржиште… У првој траци се налази, већ дуже време усидрени, Џорџ Сорош, који представља круцијалну полугу експанзије Ротшилдових ка истоку и први експонент Натана Ротшилда у Србији.

---

Crna Gora - TERRA ROTŠILDIANA
http://www.novi-svjetski-poredak.com/201...thschilda/

ETO KO JE NA VLASTI U SRPSKOJ CRNOJ GORI, KO JE PRAVI VLADAR, A MILOGORCI SU NUSPRODUKT...

---

ROTŠILDI U CRNOJ GORI, REPUBLICI SRPSKOJ, FEDERACIJI BIH, HRVATSKOJ I MAKEDONIJI

Crna Gora - Terra Rothschildiana

Dolazak delegacije Rotšilda, neposredno po okončanju referenduma u Crnoj Gori, koji je inače i sproveden u režiji istih , označio je udaranje pečata ,,Colonized“ na jednu od najstarijih srpskih zemalja.

Jakob Rotšild i Natanjel Rotšild su na taj način dobili još jednu koloniju u Evropi. Crna Gora je danas potpuno kupljena od raznih hazarskih kompanija koje predvode Rotšildi. Obrazac je svuda identičan. Kolonizaciju kao i u celom istočnom regionu predvode Rotšildi, a pored njih su navodni ,,ruski“ biznismeni, I neizbežni Soroš sa svojim fondovima. U Crnoj Gori je zadatak prisvojiti luke, sve priorodne resurse, metalurške kombinate, turističke kapacitete, štose uveliko već odvija. Računa se da je za ovo potrebno oko dve milijarde dolara čime bi ova zemlja potpuno izgubila svoj ekonomski suverenitet i postala sasvim zavisna od spoljnih uticaja.

Kao u Srbiji i ostalim državama regiona, Soroš je u Crnoj Gori prethodno izgradio mrežu nevladinih organizacija. Kao samostalne ili podružnice iz drugih centara u susednim zemljama to su : “Ce-Dem”, Helsinški komitet za ljudska prava, ,,Human rights action“, ,,Hominem querum“ i druge brojne, već poznate u bivšim republikama SRJ i Srbiji. Na to se nadovezuju ispostave organizacije za kontrolisane medije (ANEM), preko kojih je vodjena a i dalje se vodi , neskriveno i veoma uspešno, antisrpska kampanju. U saradnji sa sličnim evropskim organizacijama i Venecijanskom komisijom, u kojoj je član i poznati anti-srbin iz Srbije Vojin Dimitrijević, aktivno je potpomognut projekat nezavisnosti Crne Gore.

Piter Mank poslovodja Najtana Rotšilda je preuzeo, preko OTP-a, Remontni zavod “Arsenal” iz Tivta, u kome će “Trigranit” prema planovima graditi veliku marinu. Medjutim, na osnovu poznate prakse po svoj prilici takve atraktivne lokacije I još spektakularniji projekti ostaju samo na papiru, jer zašto bi vlasnici sami sebi pravili konkurenciju svome vlasništu u koje su investirali već milijarde evra i dolara u hrvatskom primorju. Ista kompanija navodno takodje planira gradnju poslovno-finansijskih centara u Podgorici, Ulcinju, Budvi i drugim mestima. Jedino nije jasno kako svi ti centri da posluju uspešno u tako maloj sredini sa slabim ekonomskim i finansijskim potencijalom i zaostalom infrastrukturom. Obrazloženja da se želi od Crne Gore napraviti turistička destinacija suprotna je planovima da Hrvatska bude u tom sektoru lider, zbog čega i se Slovenija odrekla ranije ambicioznih planova na jadranskoj obali. Rukovodilac za finansije Rotšildove imperije na Blakanu Čanji (OTP bankarska grupa) je okupirao bankarski prostor kupovinom Crnogorske komercijalne banke, koja pokriva više od polovine tržišta u Crnoj Gori. Kao saveznici se odmah pojavila Rotšildova “Socijete General” banka koja je preuzela Podgoričku banku, a NLB group (Ljubljanska banka) je kupila Montenegro banku. Domaćih banaka više nema u Crnoj Gori i monetarnu politiku diktira strani lobi.

Osim toga Rotšild - Čanjijev “MOL” postaje strateški partner crnogorskoj državnoj naftnoj kompaniji “Montenegro Bonus”. Milo Đukanović koji je Rotšildima dao ,,blanko ček za okupaciju “, zauzvrat je dobio upravljačko mesto u moćnom “Trigranitu”, što govori jasno o njegovim zaslugama u procesu potpune kolonizacije Crne Gore.

”Monet”, mobilni operater u sastavu “Deutsche telekom” - a se nalazi takodje pod indirektnom kontrolom Rotšilda! Ali veoma važnu ulogu u “privatizaciji” Crne Gore ima Oleg Deripaska, hazarski multimilijarder iz Rusije za koga se Natanjel Rotšild hvalio da neguje odlične prijateljske odnose sa njim. Međutim, s druge strane, kontroverzni Deripaska se smatra za vrlo bliskog poverenika ruskog predsednika Putina, tako da ostaje otvoreno pitanje njegove prave uloge. Deripasaka, kao jedan od potencijalnih Rotšildovih pomoćnika, je sa ,,svojom“ kompanijom “Rusal” kupio “KAP” , nekada uspešni Kombinat aluminijuma u Podgorici. Preko ćerke kompanije ,,Salamon“ je preuzet i rudnik boksita u Nikšiću. Treba reći da “Rusal” i “Glenkor” često nastupaju zajedno. Austrijska kompanija ,,Štrabag“, u kojoj Deripaska takodje ima značajan udeo je kupila preduzeće ,,Crna-Goraput“. I konačno kupuju se za bagatelu turistički objekti, atraktivne lokacije na primorju, građevinska zemljišta i mnoga nekadašnja odmarališta, koja su gradjena novcem srpskih firmi…

Republika Srpska – zemlja ucene i pritisaka

U Republiku Srpsku koja se nalazi pod konstantnim medjunarodnim pritiskom u cilju njenog potpunog nestajanja, Rotšildi su ušli putem Soroševih fondacija, zatim kompanija „Mital Stil“, korporacije „Salford“ i drugih .

Soroš je, po ustaljenom običaju, najpre osnovao više nevladinih organizacija sa istovetnim ciljem razbijanja srpskog nacionalnog identiteta i utapanja u muslimansku BIH, kao i u Srbiji : nezobilazni „Helsinški komitet za ljudska prava“, ,,Lex international“ itd. Soroševi mediji su okupljeni oko međunarodnih organizacija ,,Press Now“ , „Fridom Forum“ i „Soroš medija centra“ iz Sarajeva. Neki od tih medija su tkzv. ,,Nezavisne novine“, „Alternativna televizija“ Banja Luka, „Net novinar“…

U oblasti privrede, hobotnica “Salford“ je kupila „Banjalučku mlekaru“, najveću u Republici Srpskoj i BIH. Kompanija za gradnju puteva Štabag (Deripaska) je dobila koncesije za izgradnju mreže autoputeva u ovom entitetu i potisnula sve konkurente iz Srbije čime direktno utiče na politiku razvoja ove vašne infrastrukturne oblasti .

Kompanija “Mital Stil“, naglasimo muslimanske orijentacije i struktire vlasništva je kupila RZR Ljubija, kompleks rudnika sa velikim zalihama gvozdene rude. Treba napomenuti da su prisutne i ruske državne kompanije ,,Južural Zoloto“, koja je postala strateški partner rudarskom kombinatu „Sase“ iz Srebrenice i ,,Zarubež Njeft“, koja je kupila Rafinerije nafte i ulja u Modriči i „Petrol“ . Čini se da se radi o pravoj konkurenciji ruskih firmi i Rotšildove imperije, čime je osujećen dalji prodor „MOL“-a i „Mitala“ u ovoj zemlji.

Federacija BiH – totalna muslimanizacija onoga, što nisu pokupili Rotšildovi

U muslimansko-hrvatskom entitetu BIH, u oblasti rudarstva i metalurgije prednjači „Mital“ grupa, koja je kupila Zeničku čeličanu, jednu od najvećih na Balkanu. „Mital“-u je pripojen i rudarski kompleks „Ljubija“ iz Republike Srpske.

Oblast energetike je rezervisana za „MOL“, koji je kupio državnu naftnu kompaniju „Energopetrol“. Investicioni fond Borisa Berezovskog „Salford“ je preuzeo industriju mleka – „Mlekoprodukt“ i Kozarske Dubicei „Campo-mil“ iz Sarajeva. Očekuje se i preuzimanje Pogona „Ljubljanskih mlekarni“ koje kontrolišu „Tuzlansku mlekaru“.

Sektorom bankarstva i finansija su zagospodarile Rotšildove banke: „Unicredit“, „Intesa“, zatim NLB i druge.

U Federaciji je još od 1993, prisutan neizbežni Soroš sa mrežom nevladinih organizacija sa kojima je svuda u okruženju radio na „omekšavanju javnog mnjenja“ i krojenju medijske politike. Ta mreža je kao i u ostalim državama bivše SFRJ , uvek izrazito anti- srpski nastrojena. Među viđenim članovima Soroševog „Otvorenog društva“ su bili Jakob Finci i Ivan Štraus ne slučajno Hazari. Pored „Otvorenog društva“, treba spomenuti i ,,Obrazovanje gradi“, „Medija centar“ Sarajevo, „Helsinški komitet“, ,,Žene Bosne“ i druge nevladine organizacije u kojima dominiraju mislimanski kadrovi. Od medija Soroš kontroliše dnevni list ,,Oslobođenje“, magazin ,,Start“, televiziju NTV „Hajat“, i novinsku agenciju ,,ONASA“.

Hrvatska

Za razliku od ostalih država na Balkanu, Hrvatsku Rotšildi sa svojim satelitima „okupiraju“ uglavnom kompanijama iz Mađarske, koja predstavlja bazu za širenje hazarske dinastije Rotšilda.

U Hrvatskoj je Soroš mnogo manje prisutan, nego u ostalim susednim zemljama. Najizraženiji predstavnik „nevladinog ili nezavisnog “ sektora je Žarko Puhovski.

Pored „MOL“-a koji je preuzeo naftnu kompaniju „INA-u“, druga značajna Rotšildova investicija je kompanija ćerka u hrvatskoj privredi „ Trigranit“. Osnovan je konzorcijum „Ingra-Trigranit“ na čijem čelu je Igor Openhajm, takodje hazar, koji gradi sportsku arenu u Zagrebu, kapaciteta oko 20 hiljada mesta. Ovaj konzorcijum ima i ambiciozne planove na hrvatskom primorju. U oblasti telekomunikacija je prisutan „T- Mobile“ i tu se završava prodor u Hrvatsku, jer ovu zemlju odavno imaju pod svojom kontrolom Nemačka i SAD u ne baš fer konkurentskoj borbi za prevlast u političkoj sferi.

Makedonija – „ Ostrvo tuge“

Ova bivša republika SFRJ nakon razbijanja Jugoslavije, deli sudbinu ostalih „kolonija“ u regionu. Suverenitet i nezavisnost su ostali na nivou „deklaracije“ i teorije, dok se s druge strane sprovodi tiha okupacija privrede i resursa zemlje uz obećanja ,,svetle budućnosti“ i prijema u u EU. Istovremeno se namerno forsira pro- albanska opcija, koja treba da zaokruži projekat Velike Albanije.

Centralno ekonomsko mesto u Makedoniji zauzima kompanija „Mital Stil“ Skopje, deo indijske„Mital“ korporacije, koji je kupio nekadašnji „Metalurški kombinat“ u Skopju, čime je obezbedio dominaciju u zemlji. U oblasti bankarstva, “Ohridsku banku” je preuzeo “Sosijete Ženeral” dok ostale banke dele preostali deo inače malog “kolača”

S druge strane, Soroš se otvoreno zalaže za albanske interese i „ravnopravnost albanske nekad nacionalne manjine, a sada „konstitutivnog naroda“. U tu svrhu Soroš koristi svoje brojne više puta pomenute uticajne organizacije : „Helsinški komitet“, „Centar za multikulturno razumevanje“, „Asocijaciju za demokratske inicijative“, u kojima dominiraju Albanci. Isti je slučaj i sa medijima, jer su pod Soroševom kontrolom televizija ,,Shutel“, radio stanice „Vati“, „Lajf“…

Tokom 1994 godine je Soroš obilato kreditirao makedonsku vladu (poznato je 25 miliona dolara donacija), da bi tokom tog perioda ostvario veliki uticaj na tadašnjeg premijera i potonjeg predsednika Makedonije Branka Crvenkovskog. Branko Crvenkovski je inače otvoreno podržao antisrpski plan Martija Ahtisarija za Kosovo.

Soroš ima učešća u makedonskom mobilnom operateru “MT“ preko ,,Stonebridge Communications“ - kompanije u kojoj ima većinu akcija. Inače, “MT“ indirektno kontrolišu Rotšildi preko ,,Blackstone Group“, ogromne finansijsko-investicione grupe koju su 1985. osnovali njihovi agenti Piter Džordž Piterson i Štefan Švarcman. Obojica su prethodno izgradili karijere u Rotšildovim podružnicama ,,Lehman Brothers“ i ,,Kuhn Loeb Inc.“ u zemljama bišeg Istočnog bloka. Blekstoun grupa je vodeći akcionar ,,Deutsche Telekom“ (T-Mobile), u čijem sastavu se nalazi mađarski mobilni operater „Matav“, koji je vlasnik makedonskog mobilnog operatera „MT“. Inače ,,T-Mobile“ je drugi mobilni operater u Makedoniji.

Na putu do cilja kolonizacije u balkanskom regionu i evroazijskim zemljama Rotšildi nemilosrdno koriste sredstva u vidu najrazličitijih reformi, tranzicija, šok terapija, izbora, referenduma, secesija, revolucija, građanskih ratova, vojnih intervencija…

Narodima se nudi ,,sloboda“, ,,demokratija“ - čitaj dobrovoljno ropstvo u zamenu za njihovu nezavisnost i sve resurse! Alternative su sankcije, izolacija i ili bombardovanje kao na primeru Jugoslavije!

Bivša SRJ je bila prva etapa u pohodu Rotšildove imperije ka istoku, sa primerom kako će se provesti „neposlušni“ . U nastavku opšte kolonizacije, politika „štapa i šargarepe“ kako se vidi, sasvim dobro funkcioniše u celom balkanskom regionu.