[Милослав Самарџић]

Тачно је за спец. у Италији, где му је отац Љубомир био ген.конзул у Милану, 20 тих год.прошлог века. Чак мислим и да није директан унук војв.Петра Бојовића. Али све то нема везе, Драгутин је био врстан стручњак, интелектуалац, официр, херој у Априлском рату, погинуо на бојном пољу за Краља и Отаџбину... Онда, када је о томе писао Самарџић, било је претешко доћи до поузданих информација, а да не причам о томе како је било и опасно... Тако да нема разлога неком трљати уши за неке нетачности.

Летос смо радили видео интервју са Костићем, превасходно за документарни филм о Дражи. Он је опет све то о Бојовићу поновио. На жалост, немам времена да гледам интервју сада, два сата, али ускоро ћу морати све да прекуцам, па ћу видети.
Што се тиче Бојовићевих слика,Костић ми их је дао одавно, можда још први пут кад је долазио, негде 1992. или 1993. И како ми је рекао, тако см записао.
Костић је свакако знао за Тадију Сондермајера, родоначелника ваздухопловства и првог ваздухопловног инжењера код нас. Француски ђак. Тако се тад то звало - ваздухопловни инжењер. После се звало - аеронаутички инжењер. Дакле то су синоними.
Пошто не сумњам да је то Костић знао, остаје за мене једино логично објашњење да је Бојовићева специјализација у Торину била јединствена.
П.С.
Бојовић није војводин унук, већ син војводног брата, а војвода, који дуго није имао деце, га је посинио, узео код себе и школовао.