[Милош Шарац]

Ја не подносим то да се Срби кољу између себе-никако.Мислим да би могао то да урадим неком зликовцу:усташи,балији,шиптару,шваби итд.На крају крајева и мој Деда је у 2. Светском рату заклао Немачког војника.Био је четовођа у 1. или 2. Рачанској бригади-Златиборског корпуса.Извршио је напад на Швабе са својом четом ноћу.Немачки војник који је био на стражи страдао је од ножа мога Деде.Никада се нисам стидео тога али и не величам тај чин.Што се мора-мора се.Такав је четнички начин ратовања.Кад би ми истерали Турке да нам није ножа?Шваба се исто највише плашио ножа и у првом и у другом Светском рату.Цивиле не би могао да убијам никада,ни пушком а камоли ножем.

Рекао си ми да ти је деда живео у Кремнима. Кремна су припадала Златиборској бригади. Једино ако је он био добровољно са Рачанима.

Рођен је у Кремнима а после је са мојом Бабом живео у Зауглинама,то је нешто мало изнад Бајине Баште у подножју Таре.Питао сам Самарџића и рекао ми је да је то био терен 1. и 2. Рачанске бригаде.Причала ми је Баба да је Деда имао толико оружја да је могао батаљон војске да наоружа.Оружје је крио испод пода у кући.