[Нке]

На овом сабору 13 тoг. вeoмa лоше искуство..
Пар крвавих руку, али то је то..

Међутим.

Поред мене се паркирао југo стар kao T34, са две заставе, (четничком и страначком).

Прилазе двојица са неизбежним ;Помаже Бог"

Пожелим и ја њима да им Бог помогне, мада видим у старту да ту помоћи нема...

Крупнији рече да је навијач, вероватно мислећи да је тиме опасан.
Његов колега је само климао главом, насмејаног лица. Претпостављам да је удисао неко опојно биље.

Те навијаче презирем, посебно ако неко навија за партизане и ове друге...

Крупнији рече да му треба застава, она страначка, мислећи да је југо мој... Хоће заставу да скине са југића.
Дакле, њему треба и он хоће да узме.. Јер Боже мој, он је
навијач..

Гледам га, а он мене унакрс, а очи му закрвавиле као у којота!!!

Кажем му да то није моје и да није у реду да краде на Равној Гори, али навијач је упоран..

Гледам га, а нос му већ видим у мозгу. Проценим ако га ринем да ће насмејни другар да побегне...

Гледам лево- десно... Озне колико и нас. 1-1.

Мислим се, деду ми нису укебали до 47. а ја да паднем у миродопским условима због барабе, навијача и то партизана.

Окренем главу, и навијач однесе заставу...

То нико никога не поштује више!